Култура

Великим једрима ноћи Бесциљно пловим Долином плача,смијеха и уздаха Док под пазухом стискам Ковчег сјећања. Ти ми Млијеком ноћи Прскаш очи и Сакриваш врата јутра Тамо гђе ме дочекују птице. Узалуд рукама и уснама тражим твоје груди, Груди пуног пролећног мјесеца Скривене испод Источне звијезде И пјесме птице Преобучену у...

И ове очи детиње Гледају сада строжије Не дамо наше светиње Чувају име Божије. Било је доста јадања Туђа је савест купљена Бујаће наша надања У та три прста скупљена. Оче наш иже јеси Теби се молитве множе Нека се коначно деси Оно што бити...

Само би Рембрант знао насликати толико бора колико је његово лице живот извезао, густо као гоблен. Очи су му једино одавале живост. Цаклиле су се испод тешких смежураних капака који као да нису припадали...

Муке, патње, чаше жучне, Смех се руга са свих страна, Пољуб Јудин, прање руку – То је спрема светлог дана. Да је Христу, Сину Божјем, Било мука својих жао, да је тврдом вољом клон’о, Данас не би васкрсао. „Одреци се Искре Божје, Па...

Џентлмен је једна од англосаксонских речи која се никада није примила у Србији. Овде се за неког ко је лепо васпитан и отмен каже – господин човек. Притом, та одредница не значи у исто...

Једна од најпопуларнијих композиција свих времена, минијатура „За Елизу", добро је позната многим ушима - чак и онима који нису љубитељи класичне музике. Међутим, популарну мелодију већ више од два века обавија вео мистерије -...

Имао је малу кућицу од дрвета на сплаву велике градске реке. Стари моторни чамац и жену Ранку. Лета је деценијама проводио у окриљу реке, уз рибу и шприцер. Зујање комараца било је за њега...

Однекуд се чује лавеж паса. Допире преко ушорених кућа великог сокака. Село прекривено снегом, акустично као глува соба. Лежим у соби до улице. Дрвени, стари прозори слабо дихтују. Споља допиру и звуци и хладноћа. Карирано ћебе између два дупла прозора...

Из колијевке давно Челом омеђих Себе и Kосмос Тражећи Линију што полови Јаву и Сан Линију танку и малу — Границу Вјечности и Друма. И чело постаде темељ А небеске ширине мета Kоракнух по Небу У мени запјева Друм. Из колијевке давно Челом омеђих Себе и...

Већ дан се гаси, истаче смола Долазим по своје парче бола. Биље до јуче у лудом зрењу Нестаје. Све је склоно мрењу. Пропало, трошно ко змијин свлак Сенке се множе и пада мрак. Другачије све је могло бити Да си на...