Јасмина Малешевић: У МНОШТВУ ЦВЕТОВА

0
Издахнула сам срце Упућене теби Поставила сам темеље Изнад Месеца Који хода у чизмама Засадила сам руже Између зидова Сабијених голим раменима У мноштву звончића Постоји бол У мноштву болова Постоји цвет Између звончића и цвета Креће се празнина Да ли ћу се убости На мач или трн Свеједно Послаћу латицу Која...

Тања Ђорђевић: Срце

0
Не! Немој срце, куда си пошло? Зар опет да даш? Зар опет да верујеш Да се надаш и сневаш? Ал` Каква је то светлост што у тмини душе моје прети да продре и залечи ме? Какав је то човек Што у мору неистине Доноси реч...

На Голготи (Војислав Илић) 1887.

0
НА ГОЛГОТИ   Под теретом крста свога Голготи је ишо смело Син праведни правог Бога, Под теретом крста свога – А бледо му беше чело, Измучено ломно тело.   Око њега море Јуда Тискало се њему ближе: „Хајде нек те спасу чуда, Заустави море Јуда, Око тебе...

Урош Димић: Стид је спасоносна врлина

0
Беше мање зла када беше више стида зато што стид људе у греху спречи, а греховне ране време споро вида, боље је када се спречи него лечи! Стид је одувек најбоље ред заводио, људи су се стидели и од...

Момо Kапор: ИМАТИ И НЕМАТИ

0
Видим, на тротоару контејнер за ђубре. Над њим нагнута млада жена у уфлеканој хаљини, која памти и боља времена. Нешто гледа. Некоме нешто говори. Видим, из контејнера излази тамнопута девојчица дуге коврџаве косе. Она личи...

Милош Лалатовић: Психијатар и демон (двадесет и пети део)

0
Док је Давид био у дубокој молитви клечећи у истом положају и не једући и не пијући ништа већ дуги временски период, што је са становишта уобичајне људске физиологије и психологије немогуће, у стану...

Чедна Радиновић Лукић: На асури од маште

0
Сачувај ме обећањима жарким, да не прођем, измами ме из унапред написане саге, дубоке замишљености, часова напорних. Расплашеном сањару, замумлај, оптички чисто, да драж ти будем, конфесија. Валцерским њихањем, мени донекле, познатим, половином мисли својих, дало би се поднети којекако,...

Маринковић Марко: Милица Ракић

0
На Велики петак кад хришћани жале тад су прве бомбе на Београд пале Није знала душа да оловне птице могу бити црне и страшне убице Баш је била мала седела на ноши није знала душа да су људи лоши Убрзо је смрти гледала у лице кад је бомба...

„Два лица” пиротског ћилима

0
У Културном центру Србије у Паризу отворена je изложба под називом „Два лица”, која обухвата пиротске ћилиме из колекције Етнографског музеја у Београду и радове Милице Живадиновић, савремене српско-француске уметнице и историчарке уметности, надахнуте...

Душица Ивановић: ДУША ЈЕ ИСКОВАНА У ВАТРИ

0
Треба храбрости Да постанеш ковач своје среће Треба времена Да међу дугиним бојама пронађеш своју Снаге треба Да се попнеш на највишу планину И лудости да завириш у медвеђу јазбину Или у своју душу Нема разлике Мрак ће те дочекати свакако Мораћеш да запалиш...
error: Content is protected !!
0
    0
    Your Cart
    Your cart is emptyReturn to Shop