Култура

Заплети се, пјесмо, с мирисом прољећа Свака ријеч твоја нек се с цвијећем грли; Док капље из пера што срце осјећа Ловором се одјени: вјечним, неумрлим! Донеси нам с мора лагане пасате И разбуди лиром што покри прашина; Гласно да...

Теби Пресветла Сунце и зраке да обасјаш зидине векова. Мало нежности и топлине... са таванице звезданог простора... У дослуху са Богом Све што кажем Просим зрно милости За руком праведности Небеско царство купујем. Чему толика глад? Када небо не тргује А људска душа пати, Док царства ратују за Јелену Тројанску. Лепотицу...

Мораш прво да се отмеш да те сви изгубе нико да те нема, мораш од свакога да одеш и да себи опростиш што си отишао, што те нигдје нема, што ниси тамо гдје си потребан, мораш да одеш и да будеш...

Од Бога нам је одвајкада дано, да после зимских чари и њене хладноће „нешто“ нам учини срце живо и раздрагано, удахне нам живот зелена трава, процветало воће. Враћа се срећа! Долазе нам ласте, природа и мрзовољном меди снагу нуди, оптимизам...

Неке су се жене окретале у нашем правцу. Тихо сам му рекла да не виче. Стар и немоћан седео је у колицима повијен у напред као да ће се сваког тренутка стропоштати на асфалт....

Премда није био градски момак, и те како је био упознат са савременим приликама. Потицао је из најзабитијег села у округу града С., и водио своје домаћинство, скромно имање са воћем и поврћем, са...

УПОТРЕБА ћириличког писма у нашој земљи сведена је на 10 одсто. Латиница, која је помоћно писмо у односу на матичну ћирилицу, далеко је доминантнија. Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и...

ВРШАЦ, као родни град чувеног сликара Паје Јовановића, баштини скромну збирку његових дела од свега десет слика и пет цртежа, који су изложени у Градском музеју. Међу њима је чувени „Вршачки триптихон“, за који је...

Божанском шапом наслоњеном на облаке откључаваш небо или закључаваш гласове сени? Ма чекај, да ли си ти тај који ће пробити земљину кору расцветавањем и разгранавањем? Земља, небо... велика забуна... Исклија нека чудна трава из твог мира, вуче. Лечимо се твојим...

Кад црно и бело нестане, сивило постане, обузме ме често. Не мрзим, мада је лакше, јер напор не тражи, из тог ништа не ниче, не рађају се љубавне приче. Мучи те, ожиљке зарива дубоко у кожу, мучи душу, тело...