Култура

Ако ли да искочимо у Белиш, нанче. Да ме друскаш и да ми сас слатке речи тепаш кô кад бе дете малечко. Па да ми збориш за мечку, да ми од чуђење зинев очи, да заборавим на овај с’г...

Светом Василију Острошком се клањамо као прослављеном светитељу Христовом и са сузама његове мошти целивамо док се молимо у тихом миру небеском! Острог је светиња у којој Свети Дух дише и кроз живог светитеља народу помаже, што се у књизи...

Остао сам затечен када сам небо над белом кућом трајно преселио на фотографију. Провео сам неколико незаборавних тренутака између постојања и доживљаја. Радост сам поделио са људима. Нису поверовали да је стварно оно што виде. Љутња је минула у у сећању да сам исти као они: ни ја нисам поверовао! Све...

I Тражи се један свет, прекјуче ишчезао. Тражи сe једна половна недеља без вести о несрећама и ратовима. Траже сe пријатељи, макар дотрајали, сви oни ишчезли, расељени, умрли, изгубљени, пожењени — траже се сви они што...

Хладним прстима, ветар ми косу мрси. Гурнута у срце олује из које повратка нема, свесна тренутка, садашњег. Игноришеш опчињеност моју, одолеваш, радости чашу бацаш. Темељ чаробнице, нико узети ми неће, затрепереће ваздух осмехом мојим. Не желим огледало...

Све у њој је складно, све чудно, Све речено мир и страсти; Она обитава стидно У узвишеној лепоти сласти. Све око себе она посматра – Нêма недруга, нêма пријатеља, Изгуби се кад набуја жеља У лепоти од које се страда. Зато никад,...

Камен је бола и камен померала момчадија крепка коња да преведу Лето да дозову у сокаке беле Пшеницу да једу кувану и слатку У суботу када постом почне стоку чува Тодорица бела Кућу спреже орасима, житом Медом слади како душа иште Коње пазе и Богу се моле Поље, кућа да им срећом пева

Конференција српских националних организација из земаља региона, у Српској кући у Подгорици, организовала је још једну Академску трибину, у оквиру које је представљена награђивана збирка поезије Ђорђа Брујића "Глинска сриједа". Осим аутора, о његовој поезији...

За њега је било немогуће одрећи се веровања у свој идеал, јер би то значило одрицање и издају дужности и љубави према Дулцинеји, према човечанству. Овако између осталог размишља Достојевски о Дон Kихоту. Једном је...

Без страдања нема Васкрења, Нити нашој души мира и спасења. Покајању благом Он нас сталне зове. И њиме нас учи. С Господом смо јаки А без Њега слаби, Васкрсењем Својим Он нам победу најави! Уздај се у Њега и више не тугуј!...