Милош Лалатовић: Психијатар и демон (осамнаести део)

0
Господо, говорио је тог дана Харолд са подмуклом осмејком, вријеме је да започнемо рат, велики рат.Врло је лако. Почећемо рат на више подручја.Имамо историчаре, антропологе, а прије свега наше '' полувидљиве пријатеље''.Ископаћемо давно закопане...

Урош Димић: Када се мајка моли Богу

0
Када се мајка моли Богу, те молитве Небеса отворе јер мајчинске молитве могу да се за децу најпре изборе! Мајчинска брига је најснажнија, њене бриге Господ преузима, њена је молитва најдирљивија и Бог је радо слуша и прима! Господе, дечицу ми од...

Јасмина Малешевић: АЛКА КОЈА НЕДОСТАЈЕ

0
Венем за тобом, у оклопу од византијске чежње. Све што сусретнем на путу, дарујем прстеном љубавника, који је сигуран у себе. Ипак, зидови срца пуцају! Време растеже кости, ширећи их преко предела у којима усамљеност дивља. Венем толико, да из себе не могу да исцедим, ни...

Наташа Ђолић: Било је пролеће тог марта

0
Још сам ту. Постојим и пркосим, вама, злотворима и крвницима. Не чујем бомбе, али осликане су ми у души, сећању, тмурним облацима, тутњави срца. Чујем их данас у звуку црквених звона... Још сам ту. Памтим мајке јунака, уцвељене сестре,...

Милош Лалатовић: Психијатар и демон (седамнаести део)

0
Давид је гледао кроз прозор кишу.Данима пада.Почеле су да му се јављају све сумње и архетипови у вези вјечне судбине.Живот са демонима у неописивом стању.Тешко мени, тешко мени, говорио је сам у себи.Камо среће...

Милош и Марија Димић: Беседе Патријарха Порфирија

0
У свакој беседи коју Свјатјејши изговори Господа нашег најчешће помене и са смирењем нам поучно говори да Христос ствара на боље промене! Без Бога не можемо ништа чинити, али увек чинимо све у име Христово јер Он ће добром сољу...

Вера Симовић: ПРВИ ДАН ПРОЛЕЋА

0
Па, хајде, птице, Спакујте се у ово једно небо! Ту, ту морате стати! И хајде сунце, Зађи за ту једну планину! Ту, ту мораш заспати! Молим те, срце, Заспи на једну барем секунду! Јер ту, ту мораш опстати!

Марија Стојић: Били смо само деца…

0
...тог пролећног марта двадесет и четвртог Деца смо и остали у хладу мермерних крила Сада додајте један и тачно ће бити двадесет и пет година нашег игралишта у близини далекој изграђеном Нас је превише за игру, седамдесет деветоро можда За сваки дан ваше игре по један...

Др Александра Павићевић: Киша

0
Без престанка. Пожутело лишће у блато претвара Будућим ледом земљу испуњава. И наставља. Челичним облацима дане окива Густо и мокро у лапаво преображава Покаткад заћути док ноћ снегом покрива. Ту је, само се у бело преобукла. Киша. Без престанка. Све буја У боје се одева Јоште...

Гордана Влајић: МАЈЦИ

0
Јасно сам чула завијање зиме пред вратима. Не бих умела да поновим тај звук. Стиснух бутине сабијајући страх: не верујем гладном чопору. Не бих умела да поновим тај мук. Они знају да нањуше узјогуњеност дамара девојачког. Зебла сам под покривачем удишући воњ вође курјачког. Мама, несмемсепомерити. Несмемсепомерити,...
error: Content is protected !!
0
    0
    Your Cart
    Your cart is emptyReturn to Shop