Милева Лела Алексић: УСПАВАНКА – Милозвучно жуборење из мајчиног срца
Када се смирају и дубоком сну обрадују људи и птице, бубе и мрави, када своје инструменте одложе цврчци, када своја крила склопе лептири, и пчеле радилице последњу кап нектара спусте у кошницу, утихне природа....
Весна Пантелић: Добра вест
У собицу пчела
уноси ред
усисава полен и
прави мед.
На латицама цвета
да проба мед
лептирић се шета
чека свој ред.
У нечујном свету
Добра вест кружи
први је онај
који свима служи
Сенка Јаниног света
Књижевница Гордана Влајић: СЛАТКОВОДНА ЉУБАВ
О господину Дунаву и госпођи Сави
љубавна је ово прича.
Не раздвајају се већ вековима,
нит' лети, нит' кад је зима-цича.
Кад се пред уваженог господина Дунава,
давно, под тврђавом, промолила Сава,
он одмах рашири руке, помисливши:
- Свих ми јесетри:...
Књижевник Милко Грбовић: ГЛАВИЦА ИЛИ ГЛАВУРДА
То и није баш по ЈУС–у
што људи по навици
кад говоре о купусу
причају о главици.
Ко тепање то натури
оноликој главатури?
Лук, рецимо, кад потера
ко јаблан му вита пера,
а главице пажњу плене:
мале, лепе и отмене.
А купус је друга...
Саша Савић: Семафор
Са три ока мало чудан,
семафор је увек будан,
мотри, гледа, намигује,
и другима наређује.
Ако неко брзо вози,
семафор се унервози,
упали се црвен, љут,
да му спречи даљи пут.
Кад се возач мало смири,
он на друго око жмири,
поручује: - Кад...
Радован Синђелић: ВИНОГРАД ПОКРИО СНЕГ
У сумрак чим је охоли северац прошао пустим друмом
златни је месец засјао над слеђеном буковом шумом,
и пустио је на пашу своја немирна звездана стада,
па слетео на брескву сред нашег винограда.
Виноград покрио снег - светлуцав...
Ана Дудаш: СВЕТИ НИКОЛА
Да испуни пламен-жељу срца свога на сва света места крочила му нога.
Низ планине и долине, преко сињег мора, буре је кротио уз пој анђеоског хора.
Заштитник лађара и сплавара испод небеса, од Бога је измолио...
Књижевница Гордана Влајић: КО СЕ ШЕТА – ТАЈ СЕ ВОЛИ
Оданде вири његова, одавде - моја глава.
Он сасвим црн, ја сасвим плава.
Он чупавог и гргуравог лика,
ја озбиљна као матурска слика.
И заљубих се намах у чарне му очи,
па још када ми у крило скочи,
јесте, пострада...
Књижевница Гордана Влајић: КО ЗАСТАЈЕ – ТРАЈЕ
Небо беше данас сасвим плаво, целцијато цело,
нит сребрног прамичка, нит парченце бело.
И димњаци, и кровови... – уронише у тај ваздушни једнобој,
у ту огромну пелерину, за коју нема нит број, нит крој.
Сад, не би ово...
Душко Трифуновић: БОГ
Децу није Бог створио својом руком лично стручно то је нама препустио
да не буде ненаучно
да не гунђамо по селу како нисмо савршени Бог прилази нашем делу само да га оплемени
Створио ме по свом лику...
