Култура

Чујеш ли нас ноћас, наш небески Оче Зовемо из дома нашег скромног ума Молитвама што се у тишини точе Kао рајске птице сред божанских шума. Видиш ли нас ноћас, са свећом у руци Где светлимо путе од почетка твога Помилуј...

Седамнаестог априла навршава се сто година од смрти Милорада М. Петровића Сељанчице. Називали су га у своје време „баснословно неталентованим човеком који је с полићем у руци и прљавим гаћама ушао у литературу“. Од...

У октобру 1949. године, неколико месеци након објављивања дистопијског ремек-дела „1984“, Џорџ Орвел је примио писмо од колеге аутора Олдуса Хакслија – човека који је 17 година раније објавио своју кошмарну визију света, у...

Прича почиње 1803. године рођењем Француза по имену Пјер-Франсоа Ласнер, који је на свет дошао у Франшвилу, градићу који се данас налази у оквиру Лионске метрополе, у новоформираном региону Оверња-Рона-Алпи. Овај син буржоаског трговца...

Опет ме клонулог водила стаза До Твоје лепоте и неисказа. Kао огреховљени што помоћ ишта Без Тебе не могу чинити ништа. Kада се поломе мостови крти Не дај да заспим у греховној смрти. На путу Спасења кроз трње и муку Ојачај...

Лудвиг Ван Бетовен, надмоћна музичка фигура у прелазном периоду између класицизма и романтизма и један од највећих композитора свих времена, рођен је у децембру 1770. године у Бону. Тачан датум рођења није познат, али...

Стара и ретка библиотечка грађа коју чини 720 књига и рукописа проглашена је за културно добро од изузетног значаја, наводи се у Одлуци Владе Србије. Најстарији део библиотечке грађе заштићене као културно добро од изузетног...

Крви моја улудо проливена, чијим си смехом данас заливена? Јаднице и мученице корака смелих, манитог срца и жеља белих; Пуста ти слава вазда била - ко те натера да течеш из вена и жила? Милостињо, проклетињо; Божја правдо и ђаволова аветињо! Усуде...

  Kад у грудима Заболи јутро и Магла покрије стопе Запјева са гране птица и Даљина донесе слике Заглављене у сјећању На лик једне жене. Вјетар ко рука дјевојачка На прозор, тихо, закуца И заболи у грудима јутро, Замирише са плакара дуња — Убрана са неба Руком...

Никад се нисам на те бацио каменом, Нити у своме духу твој сјај одрицао; И свој пут пређох цео са твојим знаменом, Свугде сам тебе звао и свуд те клицао. Из свију ствари ти си у мене гледао, Твој...