Култура

Изводи из докторске тезе Иоана Бутеануа одбрањене на Универзитету у Клужу Ова теза је осмишљена да буде монографски опис филмова о преживљавању анализираних из перспективе хришћанске антропологије како је чува и развија традиција Православне Цркве. Мислим...

Грабљиво доба, грабљиви људи, грабљиво живљење. Сви журе, јуре, хитају, чекају, надају се. Пропадају планови, губе се богатства, нестаје здравље, одлазе пријатељи, губи се сврха. И све то због помаме за страшћу и слашћу, богатству, иметку,...

Морам! Због тога што си копиле! Ја... Ја не могу...Не сме да буде! Цркла дабогда! Плачи! Нек студен жиле ти смрзне где су пробиле! Други те нису желели, кћери! Други! Умукни! О, само скапај! Урлај! Док не поцрниш се дери! Шта...

Кад утихну трубе са далеког севера, кад нас мимоиђе ова језа, остаћемо удаљени километрима 
са маскама на лицу, ми, вечити супарници без иједног испаљеног метка. Неки људи носе пораз на лицу, уместо осмеха, и свака бора
невидљива постаје жиг и опомена. И када...

Приче без краја, пауза, попустљива, без памћења, успомена пуна, хладна, врела, топла, ја. Крива кроз пропитивања, невина без пропитивања, крива, јер сам пала, крива упркос, ослобођена. Уздржана, насмејана, плакала због пред без, хулећиви говори, хулећи прећуткују, не говорим, не ћутим, молим ти се ! Маштовита,...

Ја сам одлично А тело је крхко Птице имају облик Крста кад рашире Крила Гледала сам како прекривају Небо изнад трга и све жице и кровове Не слутиш шта су док не полете А ми А ми Где смо Вољени

Нашле су ме. Ја их нисам тражио. Пропланак је подне око ког је смрт. Човек и песма су поља лажи! О, како заудара призор тај раздрт. Кад их повијаху беху дражи од још не прогледалих, чији сам шегрт. Заборавио мирисе...

Мисли моје, буне се, с пута скрећу, неразумљив разлог, непотпун, веровање у привид, бледом истином представљен. Црвениш, бесом, можда стидом. Мисли мучне гурам у таму подсвести своје. Враћају се, прогоне, муче. Олуја жестока, силна, ветровима завија, злокобност проноси. Стојим, борац без сурових љубопитљивости, љубазношћу...

На полицама бесмисла стоје шарене тегле добро укуване наде и животне радости. Ту су све боје пролећа, лета и јесени. Злати се слатко од снова са пуно лимунових колутова. Из легендарног народног кувара испадају давно испресоване...

Верица и Петар живе на истом спрату зграде од црвене опеке. Тачније стан до стана.  Преко пута њих живи пензионер деда Стева коме свакога јутра купују хлеб, односно свако  друго јер је наизменично, један...