Бојана Чолић Грујић: АВА ЈУСТИН

0
Каква би Србија била пустиња да нам Господ није даривао Аву Јустина? Замислите како би сунце могло хладно да нас греје да немамо Аву Јустина који се милостиво Српчићама смеје! Била би празна та манастирска келија да је сунце...

Саша Маринковић: Ксенија Петроградска

0
Живела је духом скрушеним и смерно Ником, ни о коме није судила Њено је срце Христу било верно Помоћ је свакоме здушно нудила.   Била је ведрог и благог лика Просто се и ненаметљиво одевала али зар би уз Христоса у...

Тода Матић Медић: ДУХОВИ ПРОШЛОСТИ

0
Мисли оживеше тугу из протеклих дана, Налетеше на мене Као Марс када се Земљи приближава. Из себе бацих све звезде неба; Тако туга моја за мајком постаде Фокус мога живота. Шапућем монотоним гласом Кроз сузу на образу! Погасише...

Момо Капор: Завидим као пас пријатељствима старим педесет година

3
– Куда излазиш увече? – Да ти право кажем, никуда. – С ким се дружиш? – Да ти право кажем, ни са ким! Људи моји, људи моји, куд нам се погубише пријатељи? Година је све више – а...

Гордана Влајић: ПОВРЕМЕНОМ

0
– Ааааааааааааааа! Вриштала је. (Приликом јавног извођења, други ред нема потребе изговарати.) – Види! Гледа ме претећи! – Ко? – питао би, знајући одговор. – Стонога! Узимао би њену десну рукавицу од ангоре и зечје длаке, (леву је изгубила током њихове...

Mилева Лела Алексић: ВОДЕНИЧАР

0
Мистични хранитељ наших душа У кањону између стрмих брда, вијуга моја завичајна река Приштавица. Спретно заобилази камените препреке, које су се као мала острвца испречиле на њеном путу, хитајући у загрљај Рзаву. Над њеним хучним...

Милош и Марија Димић: Чуда Свете Блажене Ксеније

0
Живела је као јуродива подвижница у руском граду Светог Петра Апостола и дом јој беше петроградска улица, а живот као долина плача и бола!   Ипак, Света Ксенија је љубав познала, љубав Христову која јој срце усрећи, Христа ради смерно се...

Срећко Алексић: Везаност

0
Знам да ме имаш И носиш у наручје Летњег капута Када плодова вода Препозна месец У мајчиној утроби. Не шалиш се вечерас Заспала си у кревету Месечеве сенке Огрнута најлепшим одсјајем Концем небоплаве чипке У везу магичне гугутке. Без тебе сам мртав човек Што лута сам пространствима Везан...

Мика Антић – НОСАЧ

0
Одувек сам се дивио онима који умеју да нацртају дугачко, широко и високо. Они су сигурно схватили докле се простире бескрај, кад им је тако лако да га виде и измере. Одувек сам се чудио онима...

Милана Маринковић: Надбогивање

0
Свет више није свет. И свет не удара на свет, већ Бог једног света на Бога другога - тако се преноси међу људима. Је ли се то најзад дошло до тога да смо се почели надбогивати, благо Богу с нама! Пошто смо се одљудили, сад преко...

ИЗДВАЈАМО

0
    0
    Your Cart
    Your cart is emptyReturn to Shop