Култура

Јутро крваво и хладно, мали бејах а много сам страд'о. Сећам се трактора и мајчине топле руке, Ужурбано ходасмо торбе су се вукле! Од молитве се сетих Оченаша, помози нам Бого, да нас мимоиђе ова чаша! Ал' слобода туђа нама прогон...

Рогоз се клатио на ветру правећи шум ту уз бару пуну жаба које су крекетале даноноћно. Ветар је носио паперје цветова браон боје и готово да није било ни једног у комаду. Девојке су ту...

Волим свога духовника Свете вере сведочника У осами подвижника Кад затреба храбреника И светога мученика Христу оданог војника Непрестаног безмолвника Божијега угодника Христовога слављеника Неуморног посленика За вернике заштитника За неверне крштеника И за Бога испосника Старијему послушника И искреног покајника Божје правде поборника За нас слабе угледника Поред речи примерника Литургијског...

Исцелитељ и чудотворац, за правду увек неуморни борац, Најтананији део своје душе си пробудио Па те медвед слушао и са тобом се дружио. Волео си самоћу, молио се дању и ноћу. У природи тиховао и цар ти се поклањао. Средом и петком...

Зовем се Лидија и ово је део моје животне приче. Имам тридесет три године и живим у малом граду у срцу Србије. Покушаћу да вам осликам ову причу као филм. Уђимо у биоскопску салу. Гасим...

После сна, дуго не отварам капке, Да не бих гледао суноврат јутра у Празно И сенке настале без светла и власника, Што ме сажаљиво гледају и смеше се љубазно, Кад ујутро вриснем, као на рођењу. Тај први удах новог...

Највећи румунски православни теолог двадесетог века отац Думитру Станилоае говори о хришћанској поезији и томе како она користи речи које превазилазе једноставне суве дефиниције како би изразила велику мистерију. Отац Думитру Станилоае: „Зашто је поезија...

Девојчица храбра и ко суза чиста, не имаде страха те признаде Христа. Годинице младе ал' у срцу пламен, Ни најјачи талас не поломи камен! Врлина и вера темељи су снаге, И страшне јој муке постадоше благе. Ко у туђем телу...

У тишини све тајне остају само тајне Вечност је потребна да ова света љубав Коју делимо једни ка другима несебично Једнога дана постане све више и више лепша Више него икада, потребно је дати емоције   Можда некада нисмо срећни...

Ако вам много пута кажем да вас волим, је ли то више љубави, или је иста, једна једина? Ако свакога јутра поново откријете да сте живи, је ли то више живота, или је овај, један једини? Може ли...