Култура

Путниче, стани! Овде леже они! Гомиле ове прах краљева крију. С' капом у руци њима се поклони, И редом тако ижљуби их свију! Из ових хумака, из хрњаге...

Жал са себе стресем и језу из костију на мах у срж ставим. Па зрно наде пред људе принесем; У праху лица тражим, од гарежи искру правим. Има ли нас? У...

Њене су мисли птице а сенке успомене, Још најдивнија сенка обала које беже, Ево љубавне сенке између ње и мене, И тежа од мог тела та сенка...

2. јуна. 1851. Осећам тугу у себи, а не могу да је разумем и схватим. Ни зачим не жалим, нити шта жалим, немам зашто да...

Под звјездама ходим Газећи по болу сјећања, Огрнут тишином снијега и Мирисима прошлости Док мртва птица У грудима плаче.   Пјевају звјездане тишине Бајалицу несанице Док на рамену Уморна прошлост сања сјутра.   Под звјездама У грудима...

Заиста, живим у мрачно време! Безазлена реч је глупа. Безбрижно чело Знак је неосетљивости. Онај ко се смеје Само још није примио Ужасну вест. Какво је то време у...

Помилуј Боже, оне који су жедни пролећа, ишчезли као осмех тих међу звездане светове. Помисли, Боже, на њих у час кад просипаш цветове поврх кутова свих. Заклони, Боже благи, својим...

Човјек орган доста слаби има да изрази своје чувствовање, зато знаке различите дава, различита тјелодвиженија, умна чувства да обелодани; но сви наши слаби изговори и сва наша слаба чувствовања, спрам онога...

Остати у малом граду где смо рођени то значи моћи несметано замишљеним очима пратити мене вољених ствари: лињање кућа у којима смо некад с оцем и мајком становали, пуцање дрвета дуж ђачког шеталишта, брижно сивљење поудаваних девојака.  

Кад склопим очи — и то једном биће — Нестаће свести где су моје биле Идеје, мисли; и покров од свиле, Поклопац, земља тело моје скриће.   Видети нећу...