Милош Лалатовић: Познати странац
Ево, још једном добро да оперем руке. Ово ће данас бити тачно седамдесети пут. Радим за врло захтјевну фирму. Посао обављам преко компјутера од...
Чедна Радиновић Лукић: Мислима ти појим
Осећам, сетиш ме се,
низ тело проструји тај јасан знак,
тад мисли се умире,
а, преко усана уздах, јак.
Свака ноћ, за песника је оснажења пуна, не дај...
Борис Косовић: ЧОПОР
О, утопљени заувек ми дане,
У поноћ, вриском поспалих телеса;
Што увојке ти међ’ оболеле сам
Накосио да сабласт не уганем...
Зло је моја савест и тамница ми
Мисли...
Јелена Асенов: Воћка трула
Кржљава тела родних крајева наших,
оскудно обучена, огрубелих чула.
Бесплодна земља сада вас страши,
вечно чекање поста воћка трула.
Чезнуће је ваше бољка неумитна
одкад је топлина у недоглед...
Писмо Умберта Ека унуку: ДРАГИ МОЈ, УСKОРО ЋЕШ ПОСТАТИ ИДИОТ
Еко је помно пратио и луцидно анализирао савремену културу, комуникације, универзум информација и информациону естетику, што се осликава и у писму његовом унуку:
"
Еко је...
Чедна Радиновић Лукић: Тих седам корака
Нота нестрпљивости, нелагоде, стидљиво, израмљеним покретима руку, исказујем ти љубав, волим те.
Потребна су ми оваква јутра, изникла из влажних вечерњих измаглица, доминантношћу јединствених емоција,...
Јадранка Бежановић Совиљ: Скупљач старих ствари
Господо драга, ево мене,
купујем старо гвожђе
ваших истрошених живота,
намештам изломљене кости
ваших несигурних породица,
скупљам акумулаторе начетих срца
и повољно плаћам нездраве емулгаторе
убијених идеја прошлости !!!
Господо драга, поправљам...
Срећко Алексић: Кандило
По сву ноћ
Згасне светло
У пећини монаха.
То рука праведника
Носи своје кандило.
Над стеном испосника
Низ стрме литице -
Молим свеца да ми тајну открије.
Са осмехом на лицу
Поруку сам...
Нада Матовић: КО ВОДА
Лет си ми била по леђима,
лакирала усне умјесто ноктију,
пљуjући у шаку ко необична птичурина.
По ребрима мојим тражила си боју своје пјесме,
ко да вода новина...
Наташа Ђолић: Угашена светла, осветљени људи
Прозирна је силуета
што узаном стазом
у врлети разума се
лагано и сигурно пење.
Тражи се зрак
да осветли мрак,
једна неначета зора,
да покупи здробљено
поверење, расуто по
калдрми измећу страхом
обрушених руина.
Клопара...








