Саша Маринковић: Стена
Врело живота у мени,
Пресахну од погрешних људи,
Што сада говориш стени,
Није због моје ћуди.
Ништа Божије, нису имали,
На туђој несрећи су стасавали,
У недоглед су крали, отимали.
Зар...
Борис Косовић: ТАМЈАНИ
Речи не слетела на чељуст,
У ожиљку што ти пребивах;
Болест сам слепих вечно жива
И тамо куда не течем густ.
Ребрима када насељена
Постанеш мојим, ти што ватром
У...
Проф Арсен Чаркић: „Бах представља почетак и крај сваке музике“
"Бах представља почетак и крај сваке музике" написао је давно њемачки композитор, диригент и професор музике Max Reger.
На ову његову мисао надовезују се сви...
Срећко Алексић: На обрисима лета
Некада је најлепше да ћутимо удвоје
На местима зелене маслине и мора,
У праскозорје јутра љубавне светлости
Што је спустила плаве засторе прозора;
Па ме сада дозиваш кроз...
Милош Лалатовић: Наличје западног свијета
Сигурно многи маштају да оду у неку од западних држава. Високи стандард, добро образовање, обезбијеђена људска права и слободе, готово све савршено. Но, да...
Саша Маринковић: МАТИ
Као да осети
шта нам душа, иште,
те буде нас шољице
што звецкају
док пење се
уз степениште...
Од раних јутарњих сати,
у собу нам неосетно сврати,
мирис кафе...
Што донесе је...
Мати!
Лагано отварамо...
Милица Миленковић: ВУГА
Сећамо се вуге само у причама.
Давно је отишла.
Памтимо је по жутој шари на прсима.
Златном трагу сунца.
Сећамо се вуге само у причама.
Отишла је и најавила...
ГОРАН ТАДИЋ: Без тебе
Без тебе сам новембар,
сплачина, хладна пица,
фјака, недељно поподне,
извод из матичне књиге рођених
старији од шест месеци,
неплаћени рачун за струју,
тачка на И без И,
вишња на врху...
Немања Зивлак: ПЈЕСМО
Заплети се, пјесмо, с мирисом прољећа
Свака ријеч твоја нек се с цвијећем грли;
Док капље из пера што срце осјећа
Ловором се одјени: вјечним, неумрлим!
Донеси нам...
Драшко Сикимић: ОТИМАЊЕ
Мораш прво да се отмеш
да те сви изгубе
нико да те нема,
мораш од свакога да одеш
и да себи опростиш што си отишао,
што те нигдје нема,
што...
