Милош и Марија Димић: Духовно искуство патријарха српског

0
Наш патријарх има заиста пребогато духовно искуство из живота свог јер у срцу је то непроцењиво злато које нам даје наш Дародавац Бог! У срцу Његове Светости дивно...

Лабуд Н. Лончар: КАО ВУЧИЦА

0
Као вучица Рањена, љубави гладна и Од чопора остављена Дозиваш ме урликом Са тамне стране мјесеца. Плашиш мале ноћне птице Уснуле на мом јастуку, Отресаш са грана презреле смокве, И газиш уснуле...

Милош Димић: Грузијски патријарх Илија II

0
Његова светост Католикос-Патријарх целе Грузије, ревнитељ и првојерарх Архиепископ мцхетско-тбилиски и Митрополит бичвинтски и сухумско-абхаски, Илија II се упокојио у Господу Који га је изабрао и удостојио да...

Саша Маринковић: 17. Март

0
Зашто нас годинама о томе лажу? Ко се то нашом судбином карта? Да л’ ће икад праву истину да кажу о погрому нашем 17. Марта? Које ће муке...

Тода Матић Медић: ДУХОВИ ПРОШЛОСТИ

0
Мисли оживеше тугу из протеклих дана, Налетеше на мене Као Марс када се Земљи приближава. Из себе бацих све звезде неба; Тако туга моја за мајком...

Олга Томовић: Ордење од меса

0
Свака туга уреже се у месо и откине делић душе. Неке туге су толико свепрожимајуће да убију човеково срце. Оно стане, а тело настави...

Милош Димић: Свети човек из земље прашине

0
Свети човек из земље прашине у ђаконском чину заблиста, проповедник Божје истине, мученик што сведочи Христа! Свети човек из земље прашине најпре бејаше адвокат, беседник, а кад дође у познање...

Небојша Стојоски: Када камен

0
Камен је саздан од ватре, Која пече нерве у галиматијасу Живота, када лудило добија Коначни облик. Изгорели цвет у пустињи Што буди Божији плач. Када камен постане ватра Која се шири...

Срећко Алексић: Ове су ноћи хладне Господе

0
Ове су ноћи хладне Без тебе Господе- На прозору голубица Надкрилила висине. У дубини зенице, Моје постојбине златан врт. Тај врт снова и радости Што су ми Ангели поклонили; Носе предивну слику...

Књижевница Гордана Влајић: ДУХОВНИКУ

0
Крив ми је што не певам. Заборавио је боје мог гласа. Крив ми је што не одлазим. Стеже ме омчом исплетеном навикама. Крив ми је што не дахћем. Уморне су ми очи близином коју лажемо. Криво...

ИЗДВАЈАМО