Владимир СОЛОВЈОВ: Чему речи?

0
Чему речи? У безмеђу азура Валова етерских складни токови Носе ти жеље узавреле ко бура И уздахе тајне неме љубави. И, треперећи пред милим прагом, Заборављених снова хрли ти...

Фјодор М. ДОСТОЈЕВСКИ: За све је потребно надахнуће и огроман труд

0
Не треба мили пријатељу журити, већ ваља настојати да се направи нешто добро. Пишеш ми, драги мој, да сам ја вероватно самољубив и да...

Виктор ИГО: МУШКАРАЦ И ЖЕНА

0
Мушкарац је најузвишеније створење. Жена је најдивнији идеал. Бог је створио престо за мушкарца; За жену олтар. Престо слави; Олтар свети. Мушкарац је ум. Жена је срце. Ум ствара светлост; срце производи...

Десанка МАКСИМОВИЋ: О пореклу

0
Ја знам ко сам по звону што са задужбина немањићких пева, по јасности његова гласа, по томе што ме од Студенице до Милешева прадедови гледају са иконостаса и што...

Блез ПАСКАЛ: Рађамо се с клицом љубави у срцима

0
Питамо се да ли треба волети? Ово не смемо да питамо – морамо да осетимо. О овоме се не расправља, већ се препуштамо да...

Сергеј Јесењин о Америци

0
“Онај ко зна Америку преко Њујорка и Чикага он познаје само ону празничну или боље рећи парадну Америку. Американци – и црнци и белци...

Милан Кашанин: УМЕТНИК МОЖЕ ДА СЕ ОДРЕКНЕ СВОЈЕ НАЦИЈЕ, АЛИ НЕ МОЖЕ ЊЕГОВО ДЕЛО!

0
*** Обично се има погрешна представа о људима који пишу. Ако је неко објавио много књига, тешко га је замислити окруженог породицом. Кад га...

Александра Батинић: Губитак

0
Све сиромашнији добрим људима, посрћемо кратким запрепашћењима као по каменитој плажи задатој јефтиним летовањем. Но близина воде потире све: и већ читамо вести са насловница док идемо на ручак, уморени...

Последње речи Франца Кафке: Славног писца смрт је задесила у сред писања

0
Франц Kафка данас се сматра једним од највећих писаца свих времена. Ипак, за живота је важио за прилично мрачног човека. Последњих дана живота завештао...

Петар Петровић Његош: ПОЗДРАВ РОДУ НА НОВО ЉЕТО

0
Роде драги, витешко кољено, поздрављам те са Новом годином! Бог ти умне силе обновио, да нпаредно к дичној цјели ступаш, уминим в’јенцем да окитиш матер, којега је досад попирала мрачна...

ИЗДВАЈАМО