Маид Чорбић: БЕЗ ИЗГОВОРЕНЕ РЕЧИ, МУК НАСТАО ЈЕ
У тишини све тајне остају само тајне
Вечност је потребна да ова света љубав
Коју делимо једни ка другима несебично
Једнога дана постане све више и више...
Мика Антић: АКО ВАМ
Ако вам много пута кажем да вас волим,
је ли то више љубави, или је иста, једна једина?
Ако свакога јутра поново откријете да сте живи,
је...
Милош Лалатовић: Негде далеко
Негде далеко
на потпуно, потпуно
другачијем небу
од овога, видим светлост.
Тамо ћемо душо срећни бити ми,
наћи ћемо све што смо требали,
мир, срећу, све што смо кратко имали.
Негде...
Немања Зивлак: СВЕТА ЗЕМЉО
Бакарно вече спуштало се с миром
Жар небески склизну у заклон планина
Сва природа крену ка смирају своме.
Само изнад тебе, поље божурова
Још на хоризонту као пламен...
Коста Косовац: ШОЉА КАФЕ
Добри старци позивају вас на кафу,
ту су, ал одавно погинули у самоћи,
њихова су тела крхка,остале су само очи.
Зову вас на своје застакљене терасе,
и док...
Милица Миленковић: ТРЕЋЕ КРИЛО
Остављам вечерас пред Тобом
ову птицу сломљеног крила.
Учини, молим Те, до јутра,
да буде као што је некад била.
Ја сам превила рану од метка,
а крв као...
Никола Трифић: КРЕМАНСКА СТРАЖА – наша мистерија, наш мит – чија је истина?
Мистерија и мит су свакако наши а над истином колико год то пародоксално звучало и даље провејава питање: Да ли се ради о нашој...
Шта хоћеш од живота?
Узимајући у обзир то што су учинили са својим животима, када би људи вечно живели у овом животу, не би било већег пакла од...
Ненад Мојсиловић: БРИТВА
Треба уздрмати све који спавају.
Како само бедно одмарају!
Како су се склупчали у масе
ћутећи међ собом да се
не увреди нико.
Поздрављам их сликом:
неке оштре бритве
с часа...
Лабуд Н. Лончар: Једна жена сања море
Надошло зрело грожђе
И ври у дојкама
У глави море хучи
Знојна ноћ низ трбух цури
Док сокови маме лептирове.
У глави Галеб кликће
Пјесмом неказаном
Дозива Сан и
Као магла мисли...
