Један од највећих представника барокног сликарстава Микеланђело Меризи, познатији као Kаравађо је својим савременицима био пођеднако познат по екцесном приватном животу који је представљао контраст успешној уметничкој каријери.

Kаравађов живот је баш као и његова уметничка дела обележила борба између светлости и таме. Једном приликом је и сам рекао: „Бежим да нађем нови дом. Не дозволите да кажу да сам злочинац. Ја сам човек који тражи помоћ, уметник који тражи милост“.

Микеланђело Меризи је рођен 29. септембра 1571. године у ломбардијском граду Kаравађо, који се налази источно од Милана. Његов отац је радио као администратор и архитекта за племићку породицу Сфорца, док је његова мајка Лусија Аратори била племићког порекла.

Након смрти оца 1584. године је почео да ради као шегрт код ломбардског сликара Симонеа Петерзана. Након обуке и посете Венцији он одлази у Рим, где је контактирао Ђузепеа Цезарија који му је понудио посао у својој сликарској радионици.

Ексцентричан живот уметника
Његово познанство са архитектом Онорем Лонгијем га је убрзо по доласку у Рим увело у свет подземља и уличних борби. Остао је упамћен како је у слободно време лутао од кафане до кафане и предводио насилну уличну банду. Чак је забележено да је 1598. године и ухапшен због ношења оружја без дозволе.

Ипак, можда најважнији догађај који ће обележити његов приватни живот се одиграо током маја 1606. године. Тада се Kаравађо током меча палакордеа – претеча тениса – потукао са младим аристократом Ранучиом Томасонијем. Иако је деловало да уметник није имао намеру да убије младића, јавност је била толико потресена овим догађајем да је папа Павле В – чији је портрет сам Kаравађо управо насликао – био приморан да га осуди на смрт.

Сликар је због тога побегао из Рима и наредних неколико година избегава представнике власти. У једном тренутку пут га одводи на Малту, где је проглашен витезом. Међутим, он је својим свађалачким ставом и овде изазивао многобројне проблема због чега је избачен из Малтешког реда и приморан да напусти острво.

Остало је забележено да је у наредном периоду спавао наоружан и био чврсто уверен да га сви оговарају, што је довело до психичких проблема. Све ово се одразило и на његова уметничка дела, која су постала одраз стања његовог ума. Kада је 1610. године добио дозволу да се након скоро четири године врати у Рим, приликом заустављања на Сицлији привремено је затворен – пошто су га шпански стражари помешали са другом особом. Да ствар буде још гора, брод са којим је требао да отплови је отишао без њега.

Читав сплет несрећних околности је негативно утицао на његово и онако нарушено здравље. Сведоци су тврдили да је у једном тренутку трчао плажом јурећи брод који је пропустио, након чега је исцрпљен од дизентерије пао на песак и након неколико дана преминуо – 18. јула 1610. године.

 

Nacionalna geografija

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име