Вера Симовић: ВЕРУЈЕМ ЛИ
Имам брезу и имам коприве.
То је могућност, зар не?
У центру света теку надања.
Вера зависи од срца.
У центру града је свет.
У његовом центру је снег.
У...
Јелена Асенов: Култура – зовем се сећање
Сматрам да се у овом свету данашњице, где се воде многобројне полемике међу нацијама и генерацијама свих доби, најмањи значај полемисања управо добија реч...
Ивана Томова Петровић: Требају да плачу мајке које рађају издајнике и погани људске, а...
Браћо Његуши, соколови црногорски, није вам то лијепо што чините, што плачете и кукате за мојим сином, а вашим владиком. Нијесам га родила нити...
Наташа Ђолић: Када време прође
Кажу :" луда глава срце не слуша". Да, срце прича, ал' мало је оних који га чују.
Свет се завртео у свом ходу декаденције, па...
Емир Кустурица;: Бити писмен
Бити писмен у прошлом вијеку је значило бити уважен! Није мала ствар ‒ често и више од тога. Гдје год се појављивао, писмени човјек...
Вера Симовић: КРАТКА
Стаклени сто.
Добро је вече.
Недеља.
Спотакла сам се о камен
још у понедељак.
Разбила колена и
Чело.
Данас је Недеља.
Узела ме на руке
и зло не дотиче.
Не бојим се страха.
Не бојим...
Немања Зивлак: СИНЕ
Живот је, сине, ријека брза;
Најбржа, срећо, о да ти је знати!
Не бој се, никад! Храбро кроз живот,
Ко добро чини, добро му се врати.
Гледам те...
Александра Ђорђевић: СРЕДЊЕВЕКОВНА ТОРТУРА
Ко то куца на моја врата?
Под светлом уљанице
мотре очи мрзовољног сата.
Охо, једно гушчје перо
зимским сном пролетело!
Пажљиво, на прстима се прикрадам...
У читаони дивит зева,
па одједном...
Мирјана Светозаревић: Месечев огртач
Не
Ниси ти био мој сан
Ја сам имала свој сан
А ти си се једне ноћи
Само појавио пред тим сном
Имао си добру Песму
Заденуту на реверу
Некаквог сивог...
Жељка Башановић Марковић: Игра судбине
Тај метар земље био је њихов колико и мој. Годинама смо живели у слози и договарали се како да решимо проблем. Ни сам не...
