Култура

„Воде, сестро! Шта чекаш?! Воооде!“ „Моји су родом од Гра’ова“... „Ја имам само чет’ри шћери... Ишколала сам их... Сад ова најмлађа дође... Ког сад воде?!... Виђи... Провјери...“ „Мени је моја...

Наш воденичар хрче крај празног мучника. Зна он, за мучник треба много муке ратарове његове жене мршаве деце ковчега покојних дедова, испуњених трулежом, непрежаљеним међама, нерођеним синовима, треба много облака, босих девица, баба са секирама, Станоја дављеника. Много жртвеног хлеба мирисног...

Не, не желим да ми мисли потону у тугу Доста ми је борбе и са мојом срећом Некога боли што не може претећи дугу И кап кише...

Као капи воде ка сливнику, сливао се сваки дан тог лета у неповрат. Могао сам имати дванаест или тринаест година. Знам то засигурно, јер...

У зрну милости има среће Она је тајна небеска- Као венац ђурђевка На извору старога храма. Слушам ветар ми шапуће Бистрином твога покајања, И разумом да будем јачи. А куда ћу...

Довољно је, да се ћути, Положи ухо, на чије груди, И чује оно, што ум мути, А, о том срце, друкчије суди. Довољно је, да се слути, И осети....

Знао сам човека Чекао је Сам Нису га пронашли Знаци Речи Само смрт за живота Из књиге песама - ЧОПОРИ. Поглавље "У(з)даси".

Урањам у окенске дубине душе моје, Да сагледам грехе своје. Дубине су огромне, перископ разума усмерен ка пространству које води у открића самога бића. Боже мој, добри...

Креће се један облак мали нежан, бели, што мир и радост сваком људском бићу дели, иде друмовима, стазама, ка кућама, изађоше сви на прозоре и путеве, да скитају, да га траже, туге и...

  Ако хоћемо здраву, ведру, паметну и слободну децу, морамо их ослобађати страха. А свако детињство лако се може унаказити разним страховима: да је све...