Свети Јован Крститељ није само пророк који је најавио долазак Исуса Христа. Он је светитељ кога су чуда пратила на сваком кораку – још од тренутка зачећа, па све до данас, много векова након смрти.

Шта нам је својим животом поручио? Коме се јављао након смрти и зашто? Како је његова десница стигла баш у Српску православну цркву, и како нас она благосиља и данас?

Ко је био Свети Јован?

Свети Јован је рођен као дуго очекивано дете у поодмаклим годинама својих родитеља, свештеника Захарије и праведне Јелисавете, што се и тада сматрало великим чудом.

Још пре рођења, Архангел Гаврило је јавио Захарији да ће добити сина који ће понети име Јован. Захарије је од тог тренутка занемео и остао нем све до Јовановог рођења.

Чудо пре рођења: дете које препознаје Бога

Прво чудо везано за Светог Јована догодило се још док је био у утроби мајке. Када је Пресвета Богородица, носећи у себи Христа, посетила такође трудну Јелисавету догодило се нешто необично: дете у Јелисаветиној утроби заиграло је од радости. Овим је Свети Јован показао да је препознао Христа и пре него што Га је ико видео.

То чудо није само физички покрет, већ носи дубоку симболику – први сусрет Претече и Спаситеља, први неми поклон пророка Ономе кога ће касније јавно објавити свету. Зато можемо рећи да је Свети Јован једини светитељ који је био пророк и пре рођења.

Његово рођење славимо на Ивањдан, 7. јула (летњи Свети Јован), тачно пола године након рођења Исуса Христа.

Свети Јован: Покајте се

Јованов живот био је аскетски. Повукао се у пустињу, где је живео у крајњој скромности; носио је хаљину од камиље длаке, јео скакавце и дивљи мед. Он није чинио чуда каква је чинио Христос – није исцељивао телесне болести, нити васкрсавао мртве. Његова чуда била су духовна. 

Порука онима који су му прилазили била је јасна и бескомпромисна: Покајте се, јер се приближи царство небеско. (Одговор на питање шта је царство Божије, даје сам Христос: “Царство Божије је моје присуство“).

Чак и тврдокорни грешници су пред Светим Јованом осећали потребу да се преобразе. У времену када је вера постајала формалност, Свети Јован је успевао да је врати у срце човека.

Зато га православне иконе често приказују као аскетску фигуру, у пустињи, издуженог лица, са дугом косом и брадом. У рукама обично држи свитак са натписом „Покајте се“, док десном руком благосиља. Такође, на неким иконама држи крст, као симбол проповедања вере.

Чудо на Јордану: крштење Господа Исуса Христа

Највеће и најузвишеније чудо у животу Светог Јована догодило се на реци Јордан. Када је Исус, као и други, обични, људи дошао да се крсти, Јован је изјавио да он није достојан да Га крсти. Ипак, по Христовој вољи, положио је руку на Њега и крстио Га. Управо ту, стојећи на самој граници Старог и Новог завета, Јован постаје и светитељ који је крстио самог Бога.

Тада се отворило небо, зачуо се глас Бога Оца и Свети Дух је сишао у виду голуба. Тај тренутак сматра се једним од кључних догађаја хришћанске вере – објавом Свете Тројице. Зато након Крстовдана, славимо Богојављење, а већ следећи дан, 20. јануар, посвећен је Св. Јовану Крститељу (Јовандан).

Чудо мучеништва: Истина изнад свега

Због отвореног укора упућеног цару Ироду што је отео жену свом брату Филипу, и на тај начин учинио велико безакоње, Јован је бачен у тамницу, а потом погубљен одсецањем главе. Тиме је показао да, по цену живота, не пристаје на компромис са неправдом.

Међутим, и Јованова смрт има обележје чуда. Иако је погубљен и понижен, његова смрт није значила крај. По предању, његова одсечена глава наставила је да изговара речи осуде Иродовог безакоња, што је уплашило све који су ово чудо видели и чули.

Међутим, ни његова мученичка смрт није била пораз јер је Свети Јован Крститељ кроз смрт постао још присутнији у животу верника. Дан његове смрти, Усековање главе Светог Јована Крститеља, обележавамо 11. септембра.

Чуда после смрти

Након погубљења Светог Јована Крститеља, његова глава је откривана онима којима се Св. Јован јављао. Дуг је списак места и људи који су је налазили. Укрaтко: Најпре је тајно сахрањена на Гори Елеонској, потом откривена Инокентију и поново сакривена, да би се вековима касније Свети Јован јавио у сну двојици инока и објавио где је сакривена. Затим се јавио једном сиромаху, коме је поверио главу и благословио му живот. Касније је опет закопана, али је архимандриту Маркелу откривено да се налази у манастирској пећини.

Тајна је објављена епископу Уранију, који је главу положио у олтар. Глава Светог Јована Крститеља, након што је у време иконоборства скривена у Команима, пронађена је и трећи пут, и 850. године свечано пренета у Цариград.

Чудотворна рука Светог Јована

Тело светитељево почивало је у Севастији, док је десну руку којом је крстио Христа, Свети апостол Лука пренео у Антиохију. После дугих страдања и скривања под туђинском влашћу, та света рука је пренета у Цариград. Малтешки витезови су је предали Павлу I Романову, да би је митрополит кијевски поклонио краљу Александру Карађорђевићу.

После бомбардовања Београда, краљ Петар II Карађорђевић пренео је на Острог, да би у једној полицијској рацији 1952. године била одузета цркви, а касније и враћена. Митрополит Амфилохије је 1993. године изнео руку Св. Јована Крститеља на светлост дана и од тада је она у цркви Цетињског манастира.

Пред руком Светог Јована Крститеља забележена су многа исцељења, а овај светитељ и данас чудесно помаже свима који му се усрдно моле. Занимљиво је да се прсти његове деснице и данас налазе у благосиљајућем положају, као да и даље врше чин крштења – што додатно појачава симболику ове реликвије.

Свети Јован – слава

Сматра се да Светог Јована као крсну славу слави готово свака четврта српска породица. Као и код других слава, централно место заузимају славски колач, вино, жито, свећа и упаљено кандило испред иконе.

Славске иконе нaјчешће приказују Светог Јована као испосника у пустињи, са крилима или како држи своју главу на тацни. Може бити насликана, каширана изрезбарена у дрвету… Ипак, Свети Јован, икона у дуборезу створиће у Вашем дому посебну топлину и унети дух традиције.

Често се овакве иконе преносе са генерације на генерацију, па имају исту симболику као и слава. Сем верског карактера који је примарни, слава је нераскидива веза са прецима и идентитетски стуб породице. Слава се не бира – она се наслеђује, чува и предаје даље, као невидљиви ланац кроз векове.

Слава се често славила и у тешким временима – у ратовима, сеобама, па чак и у тајности. Управо у тим временима је показала своју праву снагу: као знак опстанка и припадности. Код Светог Јована, та веза има додатну јачину, јер се везује за личност која симболизује истину, храброст и духовну чистоту. Славити Светог Јована Крститеља значи сведочити веру без компромиса – баш онако како је то чинио и сам светитељ. А истина, иако понекад тешка, остаје темељ на коме се гради и вера, и породица, и народ.