Постоје речи према којима смо равнодушни, речи које волимо, речи којих се плашимо, а постоје и речи које ћутимо. Чак и онда када би морале да се кажу. „Метафизика хероина“ отвара хиљаде питања и зато је треба читати и враћати јој се, изнова и изнова.
Мало је рећи да је ово драгоцена књига. Отац наш, Угрин Поповић, свештеник Српске православне цркве и доктор теолошких наука, упро је прстом, у место које боли. Храбро и без задршке расекао је тело нашег трулог духовног организма и показао нам од каквих смо честица састављени.
Оно што је за људско тело канцер, за људску заједницу представља наркоманија. И једно и друго може да се излечи ако се открије на време. На жалост, најчешће га постајемо свесни у терминалној фази. Оној, из које нема повратка.
Чак и када се открије на време, болест може да се излечи, само ако се за њу стара искусан лекар. О болести тела брине се доктор медицине. Али, који лекар има то знање којим може да излечи једно болесно друштво? Јер болест друштва је болест духа, а дух наше нације, деценијама погрешно усмераван, деценијама потом остављан је да тавори.
Према статистици истраживања објављеној у дневној штампи (Блиц 9. 7. 2017. „Истраживање о дрогама октрило алармантне податке о људима у Србији“) седамдесет процената младих људи познаје у свом окружењу особу, која конзумира дрогу. А готово половина њих зна где могу да је набаве ако пожеле.
У нашем друштву реч „наркоман“ има слично звучање, као реч „смрт“. Знамо да постоји, али не говоримо о њој. Она је тамо негде. Али подсвесно осећамо, да сваког тренутка може да нам закуца на врата. Колико родитеља је открило да њихова деца конзумирају дрогу тек када више ништа није могло да учини за њих? Колико људских судбина се окончало трагедијом? А није морало тако да буде.
„Метафизика хероина“, у јавност први пут излази као самостална књига. Неки њени делови објављени су у приповетци „Стефан и све“ у оквиру ауторове књиге „Свитања без радости“. Ово њено издање само ће још јаче потцртати трагику тренутка особе, којој је истина лаж, пакао рај, а живот смрт. Овом темом отац Угрин Поповић се суверено и компетентно бави већ годинама.
„Реч више пута понављана губи смисао, а лаж, више пута понављана постаје истина, а ако не истина, оно барем опробани метод, средство, које води до циља, који је уједно постао и једино важан. Све остало су околности, могу бити пријатне или мање пријатне, но крајње су небитне ако је циљ испуњен… ми, једни другима смо постали околности, које су битне колико и небитне.“ („Сан зимске ноћи“, Свитања без радости стр. 143)
Иза овог увида, крије се трновити пут опита. Необична вредност ове књиге налази се у чињеници да она није последица доконе имагинације уметника, већ плод грчевите борбе за човека, она је траг, који оставља наду.
Не наду за јунаке ове књиге. Већ наду за нас. Писац није, како се данас пречесто и неморално чини, жртвовао истину ради јефтиног сјаја популарности, кокетовао са грехом, чинећи га слатким. Он је, на стравичан и истинит начин довео приче својих јунака до крајњих консеквенци. На страницама ове књиге, сирова и несажвакана истина чека да буде казана свету.
„Шта сада? – помисли…, док неке сумње само појачаше језу која га је обзимала и он стаде неуротично кијати. Напокон се и он исповрати по степеницама те још једном окрену број, који је и овога пута био недоступан. Поново седе на степенице, рукама обухвативши колена, на која прислони главу.“ (Метафизика хероина, стр. 76)
Горки плодови ове књиге, имаће, међутим, лековит укус увида. Ми, који не изговарамо речи као „смрт“ или „наркоман“, који не знамо да је сваки трећи човек кога сретнемо на улици бар једном пробао наркотике, који не разумемо очај из кога неко од нас тражи „двадесет динара за аутобус“, моћи ћемо да схватимо шта се крије иза зидина нашег малог сигурног света, пре него што ненајављено закорачи у њега. И што је најважније, измењени тим увидом, моћи ћемо да почнемо да мењамо тај свет за једно боље сутра. За неке радосне дане. Моје је мишљење да кроз овај час духовне анатомије треба да прође сваки млади човек и родитељ сваког младог човека.
„Метафизиком хероина“ др Угрин Поповић испунио је своју дужност духовног лекара. Треба му рећи хвала на томе. А да ли ћемо прихватити спасоносно дејство ове књиге, сада зависи само од нас.
Књигу можете набавити на следећим адресама:
