Руска црквена архитектура личи на сложену духовну симфонију у којој сваки торањ, сваки лук, свака фреска и сваки орнамент имају своје место и значење. Ипак, оно што руске храмове чини препознатљивим широм света, њихов највиши и најсветлији тон – јесу куполе.
Оне нису само архитектонски украс нити спољашњи знак лепоте. Куполе су својеврсна „замрзнута молитва“, богословље исписано у камену, дрвету, боји и злату. Оне су круна храма, његов уздах ка небу и видљиви знак да је црква место сусрета земаљског и небеског.
Руски религиозни филозоф Јевгениј Трубецкој назвао је куполу „круном цркве“. Управо у њој, у њеном броју, облику и боји, открива се дубок симболички језик православне традиције.Тај језик није увек строго једнозначан, јер су на изглед храмова утицали историја, поднебље, локални стилови и уметничка машта, али је у њему увек присутна тежња да се видљивим изрази невидљиво.
Број купола: богословље у ритму бројева
Број купола на руском православном храму често носи јасну симболичку поруку.Док су ранохришћанске и византијске цркве најчешће имале једну велику полукуполу, руска сакрална архитектура развила је богату разноврсност – од једне до више десетина купола.
Једна купола
Једна купола представља јединство Бога. Она подсећа на основну истину хришћанске вере: Бог је један. Овај облик је чест код најстаријих руских храмова, нарочито из домонголског периода, када је архитектура још увек била блиско повезана са византијским узорима.
Две куполе
Две куполе су ретке, али имају снажну богословску симболику. Оне упућују на две природе Исуса Христа – божанску и људску. Христос је, по учењу Цркве, истинити Бог и истинити човек, а та тајна оваплоћења понекад се изражава управо двојним куполама.
Три куполе
Три куполе симболизују Свету Тројицу: Оца, Сина и Светога Духа. Овај број је један од најприроднијих и најраспрострањенијих у хришћанској симболици, јер указује на само средиште православне вере.
Пет купола
Пет купола је можда најпознатији и најчешћи распоред у руској црквеној архитектури.Средишња, највећа купола представља Исуса Христа, док четири мање куполе око ње симболизују четворицу јеванђелиста: Матеја, Марка, Луку и Јована. Такав распоред визуелно говори да се Христова реч, преко Јеванђеља, шири на све четири стране света.
Седам купола
Седам купола открива богатство црквене традиције. Оне се најчешће тумаче као симбол седам светих тајни: крштења, миропомазања, причешћа, покајања, јелеосвећења, свештенства и брака. Понекад се повезују и са седам васељенских сабора, који су утврдили темеље православног учења.
Девет купола
Девет купола посвећено је девет анђеоских чинова.Према црквеном предању, небеска јерархија састоји се од више чинова анђела – серафима, херувима, престола, господстава, сила, власти, начала, арханђела и анђела. Такав храм својим изгледом подсећа на небеску литургију.
Тринаест купола
Тринаест купола представљају Христа и дванаесторицу апостола. Централна купола означава Господа, док остале упућују на апостоле који су Његову реч понели свету.
Двадесет пет купола
Двадесет пет купола повезује се са сликом из Откровења Јовановог: Господ на престолу и двадесет четири старца који Му се клањају. Овај број зато носи есхатолошко значење – он подсећа на небеско богослужење и славу Царства Божјег.
Тридесет три куполе
Тридесет три куполе су веома ретке и представљају посебно свечану симболику. Њихов број подсећа на тридесет три године Христовог земаљског живота. Такав храм, самим својим изгледом, постаје спомен на целокупно Христово спасоносно дело.
Облик куполе: од шлема до пламена свеће
Историја руске куполе јесте и историја трагања за обликом који ће најбоље изразити молитвени дух народа.
Најстарији облик била је такозвана шлемаста купола. Њен заобљени, благо зашиљени облик подсећао је на шлем старих руских ратника – богатирa. У томе се препознавала симболика духовне борбе, заштите и храбрости вере. Храм није био само место молитве, већ и тврђава духа.
Временом се развио облик који је постао један од најпрепознатљивијих знакова Русије – луковичаста купола.Њено порекло и данас је предмет научних расправа.Неки историчари у њој виде утицаје источне и исламске архитектуре, док други наглашавају домаћи развој, нарочито у вези са дрвеном градњом и шаторским крововима северне Русије.
Ипак, најдубље објашњење луковичасте куполе није само историјско, већ духовно. За разлику од византијске полукугле, која подсећа на небески свод, руска луковичаста купола делује као пламен који се уздиже.Јевгениј Трубецкој је у њој видео „огњени језик“ молитве који стреми ка висинама.
Тај облик подсећа на пламен свеће – један од најснажнијих симбола православне побожности. Као што свећа гори пред иконом, тако и купола својом линијом показује кретање душе ка Богу.
Овај облик имао је и практичну страну. У суровој руској клими, са много снега и кише, луковичаста купола омогућавала је да се падавине лакше сливају и не задржавају на крову. Тако су се у руској архитектури складно спојили практичност и духовна симболика.
Посебно место заузимају и шаторски кровови, који су се развили у 16. и 17. веку. Они имају облик високе, вишестране пирамиде и додатно наглашавају вертикалу храма. Када се шаторски облици, луковичасте куполе и богата боја споје у једну целину, настају архитектонска ремек-дела попут чувене цркве Светог Василија Блаженог у Москви.
Боја купола: одежда небеске славе
Као што се у православном богослужењу боје свештеничких одежди мењају у складу са празницима, тако и боје купола често говоре о томе коме је храм посвећен и какву духовну поруку носи.
Златне куполе
Златне куполе су најсвечаније и најупечатљивије. Злато у православној уметности симболизује божанску славу, вечност, светлост Царства небеског и непропадљивост. Због тога се златне куполе најчешће налазе на храмовима посвећеним Христу, великим Господњим празницима или саборним катедралама.
Оне не представљају земаљско богатство, већ небеску светлост. Злато на куполи треба да подсећа верника да је храм икона будућег Царства Божјег.
Добар пример златних купола је Храм Христа Спаситеља у Москви, један од најпознатијих руских православних храмова. Његове велике златне куполе наглашавају свечаност, царску достојанственост и славу Христову.
Још један чувен пример је Успенски сабор у Московском Кремљу. Његове златне куполе вековима су биле један од најважнијих симбола духовне и државне моћи Русије, јер су се у том храму крунисали руски владари.
Плаве куполе са златним звездама
Плаве куполе украшене златним звездама најчешће указују на посвећеност Пресветој Богородици. Плава боја симболизује чистоту, смирење и небеску благодат, док звезде подсећају на Богородицу као ону која је свету донела Христа – Сунце правде.
Такве куполе делују као ноћно небо обасјано звездама, али и као знак тајне оваплоћења: кроз Богородицу се Небо приближило земљи.
Један од најлепших примера плавих купола са златним звездама јесте Тројицко Измајловски сабор у Санкт Петербургу. Његове плаве куполе посуте златним звездама делују као небески свод и остављају снажан утисак свечаности и чистоте.
Познат пример је и Сабона црква Рођења Христовог у Суздаљу, чије плаве куполе са златним звездама упућују на Богородицу и њену небеску чистоту.
Зелене куполе
Зелене куполе повезују се са животом, обновом и деловањем Светога Духа. Често се могу видети на храмовима посвећеним Светој Тројици, али и на црквама посвећеним појединим светитељима, нарочито преподобнима.
Зелена боја подсећа на духовно пролеће, на живот који Бог дарује свету и човеку.
Као пример зелених купола може се навести Црква пророка Илије у Јарослављу, један од бисера староруске архитектуре. Њене зелене куполе складно се уклапају у богату декорацију храма и подсећају на живот, обнову и духовну свежину.
Још познатији пример је Црква Светог Јована Претече у Толчкову, такође у Јарослављу. Овај храм је чувен по својој раскошној спољашњости и великом броју зелених купола, које му дају посебно живописан изглед.
Сребрне куполе
Сребрне куполе симболизују чистоту, светост и духовну светлост.Оне се могу наћи на храмовима посвећеним светитељима, анђелима или празницима који наглашавају чистоту и небески сјај.
За разлику од злата, које говори о царској слави, сребро делује мирније и тише, као знак молитвене чистоте.
Код сребрних купола треба имати у виду да оне често нису од сребра, већ су покривене оловом, лимом или другим материјалом који им даје сребрносиви сјај.
Један од најпознатијих примера је Софијски сабор у Великом Новгороду. Његове древне, сребрносиве куполе носе у себи дух старе Русије и подсећају на строгост, чистоту и древност православне вере.
Као пример се може навести и Спасо-Преображенски сабор у Переслављу-Залеском, један од најстаријих белокамених храмова Русије. Његова једноставна, светла архитектура и сребрносиви тон куполе делују смирено и молитвено.
Црне куполе
Црне куполе су карактеристичне за многе манастирске храмове, нарочито у северним крајевима Русије.Оне симболизују монашко одрицање од света, покајање, смирење и унутрашњу сабраност.Оне не делују раскошно, већ строго, сабрано и подвижнички
Црна боја у овом контексту није знак таме, већ знак добровољног одрицања, тишине и дубоке молитве. Она говори о монашком путу као путу смирења и непрестаног духовног труда.
Добар пример су храмови Соловецког манастира на Соловецким острвима. Њихове тамне куполе, у споју са снажним манастирским зидинама и суровом северном природом, остављају утисак духовне тврђаве и монашког одрицања.
Још један пример је Ферапонтов манастир, познат по фрескама Дионисија. Његове тамне, готово црне куполе складно одговарају монашком духу тишине, покајања и унутрашње молитве.
Разнобојне куполе
Посебну пажњу привлаче разнобојне, шарене куполе.Најпознатији пример разнобојних купола свакако је Храм Светог Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви. Његове куполе различитих боја и шара постале су један од најпрепознатљивијих симбола Русије.Њихова раскош може се разумети као слика Небеског Јерусалима – града Божјег из Откровења, у коме нема туге, бола и смрти, већ вечна светлост, радост и слављење Бога.
Оне немају увек један строго одређен симболички код, али у целини представљају радост, лепоту и пуноћу небеског живота.
Сличан утисак, иако у другачијем стилу, оставља и Храм Спаса на Крви у Санкт Петербургу. Његове шарене, богато украшене куполе подсећају на московску традицију и на раскош староруског црквеног украса.
Крст на куполи: завршни печат храма
Купола руског православног храма готово увек је крунисана крстом. Тај крст није само завршни архитектонски детаљ, већ печат целе грађевине. Он показује да се сва лепота храма, сва његова висина и сва симболика купола завршавају у Христовом крсту и Васкрсењу.
У руској традицији често се среће осмокраки православни крст, са додатним попречним гредама.Он подсећа на Голготу, на Христову жртву, али и на победу живота над смрћу. Тако купола, која стреми ка небу, и крст, који је крунише, заједно говоре о путу спасења.
Поглед ка небу
Када следећи пут угледамо руски православни храм, вреди застати и погледати у висину.Његове куполе нису случајно обликоване, нити су њихове боје изабране само ради украса. Број, облик и боја купола заједно чине језик вере.
Оне говоре о Христу, Пресветој Богородици, анђелима, апостолима и светитељима.Подсећају на Свету Тројицу, на тајне Цркве, на небеско богослужење и на наду у Царство Божје.
Зато је руски православни храм више од архитектонског дела. Он је молитва у простору, икона од камена и светлости, земаљска слика небеске стварности. А његове куполе – било златне, плаве, зелене, сребрне, црне или разнобојне – остају уздигнуте као пламен вере који непрестано стреми ка Богу.
Остоја Војиновић
