Моја душа има потребу да изгони издајника унутар мене. Мој дух уноси кадионицу у кућу и на жар ставља неколико зрна тамјана. Једно зрнце тамјана зове се целомудрено уздржање, друго је храброст, треће правда и четврто смиреноумно стремљење. Тада из жара те кадионице, заједно са ширењем тог насушног мириса, избијају запаљиве искре сведржитељне љубави које обасјавају моје боравиште, и кроз ту светлост наслућујем да моја вера није лукавством умишљена сврака, него недволишношћу непоколебљиви орао. Тај орао, једним крилом замахује практичним мудрољубљем, а другим разоткривајући тајновидством.
На путањи мог православља, спознајем веру која делује нераслабљеношћу орла који је једном за свагда полетео небом изнад Србије и призвао све нас да се од свраке преобразимо у орла. Тог орла ког следим, из мог срца, ослободио је свети Сава.
Свети Сава је скинуо своју обућу приступајући тајни Литургије која је превазилажење пропадљивости. Како онда и ја не бих свукао са себе узалудност, промашаје мојих помисли који се претварају у грешке мог гађања мете и тајном усхођења моје молитве увидео оног који изнад мојих незаситих недоследности преобликује моју похоту избавивши ме из тог муља. Постао сам његов сабеседник.
