Овај текст је настао од коментара на прошли статус. Кренуло од Reels-а, завршило на стопалима. Као и већина расправа на интернету.
Неко каже да би волео да му алгоритам приказује само женске ноге и дупе. Други би само политику. Трећи само кување. Четврти само мачке. Пети само духовни садржај.
И ту ми сине…
Уопште није проблем шта ко воли да гледа.
Проблем је што више не бирамо МИ…
Ја се на Фејсбук и даље враћам. Али не због Reels-а. То скоро и не гледам. Покушао сам више пута да се навикнем на тај TikTok начин гледања. Не иде. Нема ШАНСЕ. Мозак ми једноставно тако не ради. Никад се нисам ни учланио на TikTok, па сваки покушај да ми га подвале кроз Reels само прескочим.
Фејсбук данас користим скоро потпуно аналогно…
Имам двадесетак екстензија које скидају све што могу. Рекламе. Препоруке. Спонзорисане објаве. Pi-hole ради своје. AdBlock ради своје. Browser ради своје.
Кад завршим са свим тим, Фејсбук изгледа скоро као стари BBS. Или као форум. Мало текста. Мало слика. Људи које познајем…
Као да стално гулим један исти слој пластике да бих дошао до интернета због кога сам се уопште повезао.
Али мени није природно да алгоритам командује шта ћу данас да гледам.
Букмарковао сам профиле људи који ме занимају и идем директно код њих…
Компликовано до бесвести.
Сто кликова да дођеш до онога због чега си уопште отворио Фејсбук.
Некад си отварао Фејсбук да видиш шта раде људи које познајеш.
Данас прво мораш да прођеш кроз бедем од алгоритама.
Најгоре је што већина више ни не примећује да пријатеље скоро и не види.
Објави човек статус.
Нико не реагује.
Не зато што није занимљив.
Него зато што га пола људи никада није ни добило у свом feed-у.
Статус постоји.
Само није стигао до људи.
То је огромна разлика.
Некад си бирао где ћеш да идеш.
Хоћеш Linux? Одеж на Linux форум.
Хоћеш Audio? Одеж на Hi-Files.
Хоћеш Diy? Одеж на diyaudio форум.
Хоћеш фотографију? Одеж на форум о фотографији.
Хоћеш духовност? Одеж на Pouke форум.
Хоћеш политику? Одеж тамо где људи расправљају о политици.
А ако хоћеш да гледаш само у дупе, постоји и за то неки кутак интернета.
Стари интернет није био бољи зато што није имао глупости. Имао их је колико хоћеш. Само су глупости имале своју тачну адресу.
Свако је имао своју адресу…
Није било потребе да ти неко све меша у један лонац. И то херметички затворен.
Данас отвориш једну апликацију.
Три Reels-а.
Две рекламе.
Један политички видео.
Један рецепт.
Једна теорија завере…
Мачка.
Плес.
Дупе.
Патике.
Астрологија.
И стопала.
Све у истој минути.
Не зато што си то тражио.
Него зато што је алгоритам проценио да ћеш можда остати десет секунди дуже.
Поента није да ли неко воли ноге или политику.
Поента је да хоћу да бирам…
Нећу да ми Шећерберг глуми уредника и одлучује шта ми је данас интересовање.
Проблем је што је стари интернет био заснован на избору корисника, а данашњи на оптимизацији алгоритма.
Најзанимљивије је што готово да немаш контролу.
Можеш да кажеш да те нека објава не занима.
Можеш да сакријеш рекламу.
Можеш да пријавиш говор мржње.
Али не можеш да кажеш:
Не желим сексуализован садржај…
То ми је фасцинантно.
Постоје детаљна подешавања за рекламе, политичке огласе и разне осетљиве теме.
Али не постоји једно обично дугме које каже:
„Немој да ми алгоритам ово гура.“
То је занимљиво јер постоје врло детаљне контроле за рекламе, политичке огласе, па чак и осетљиве теме,
али не постоји експлицитан начин да кажеш:
„Овај специфичан фетиш не желим у свом feed-у.“
Наравно, Meta неће рећи „ово је foot fetish“ јер је болид…
Онај ко воза друге великом брзином. То му је формула. То му је бизнис модел.
Само ће наставити да тестира да ли ћеш ипак застати још неколико секунди.
Мислим да је то највећа промена интернета коју смо некако прихватили без много буке.
Нисам отишао са Фејсбука.
Фејсбук је отишао од мене…
Још увек долазим због људи.
Само што данас до њих морам прво да заобиђем машину која упорно мисли да зна шта ме занима боље од мене.
Можда ме алгоритам познаје боље него што ја познајем себе.
Али постоји једна разлика.
Ја са собом морам да живим…
Он само мери колико сам дуго остао на екрану.
Извор: mikorist.com
