Одвајкада зулумћари
и остале але
скрнаве нам цркве,
претварају у штале.
Бог усади снагу
баш у оне мале
да својим животом
зауставе вандале.
Душманину одбруси:
„Нећеш овде моћи
ни ногом да ступиш,
све сте нам отели,
ово не’ш да купиш!
Оно што је свето
у новцу не стаје,
можеш ме и убити,
ал’ се не продаје!
Доста ми је арбанаса
што светиње руше!“
Због парчета земље
се ‘хватише за гуше.
Борила се стара
како је и знала,
отерала шиптара,
с њиме се „тепала“.
И кад правде нема
нек остане верса,
како брани светиње
једна бака Перса.
