Тешки дани, тешке ноћи… Пре радости, још бола ће доћи.
Вуку се сати кроз таму и суноврат света, који мучки, најневинијег изда и за шаку златника прода.
Продан си и ти, и ви, и ја, продани смо и издани сви.
Свака рана, авај, боли ми душу, кида срце и цепа тело.
Добри,Тихи,Праведни на страдање иде, трњем му косе, док ка губилишту ходи, нељуди чупају. Кожу Му деру, као хијене вичу и, у лудилу, прате, Оног ког чекамо ми.
Затамнео се свет, ослепеше душе, замре мисао свака, потону светлост у крви праведничке воде…
Тамује тама, човечанства драма, рушилачки поход оних који не знају шта чине.
Утихну живот.
Замре глас тића у гнезду, преста плач детета, зов мајке, хук реке, одјек планине…
Тишина. Мук. Нечуј….
Нема мисли.
Нема речи.
Нема светла.
Нада.
Зрак светлости.
Он у слави Својој.
Уста најбољи Син.
Ево Господа победника смрти.
Радујмо се људи, Најневинији Васкрсе и живот вечни нам донесе.
