Зечеви као украс, а на жалост на Западу и симобл Ускрса присутни су и код нас. Важно је да деца буду радосна, а веселе дугоухе зекоње, свакако да и код нас одраслих изазивају осмех. Да ли имају везе са Васкрсом, па и немају али ако узмемо да су они део Западне митологије, ко може да осуди, јер много тога је из Словенске митологије пренето у Православље…Али…
Да се вратимо на зеке. У Средњем Веку пре свега преко тадашње Немачке, у Нови Свет (Америку) дошла је и прича о Зеки и Ускрсу. Амери тада, као нација у покушају, прихватали су све. Без неког филтера. Тако и Зеку. Зека је по митологији био симбол плодности али и нека верзија Деда Мраза. Неког ко доноси поклоне. Првобитна прича је да је једна богиња пронашла смрзнуту птицу, на коју се сажалила и дала јој облик зеца, у чијем крзну ће јој увек бити топло. Птица је и ако у телу зеца остала птица, тако да је снела јаје. Јаје је симбол Васкрсења…и тако.. бабе и жабе.. испаде нешто..
Код нас су се у крајевима где су живели Немци, појавиле „зечије честитке“ већ у 19.веку, како је штампа била развијенија. Популарност овог мотива није никад јењавала и појачана је комерцијалним сликама, мимовима и производима. Ускршње чоколаде у облику зеца су готово неизоставне, као и корпице са зекама и јајима.
Рече већ, само да су деца радосна. Али где га ту Христос, што би рекла браћа са југа. Да ги биркаш, не га нађеш. Ако је за утеху, у православном свету зеке су исто присутне, ако нису зеке ту су пилићи и коке, као логична веза са јајима, али има негде увек ту и оно ХВ. Да се зна због чега те коке и пилићи и јаја. А Слава Богу, обично је ту негде и лик Господњи.
Јаја се шарају по моди, углавном кичерица, са залепљеним сличицама, ако нису зеке, онда дечији јунаци, можда нека пригодна шара, или у најбољем случају вешто отиснута контура траве и цвећа. И шта год да је све је оправдано и освећено, оног тренутка када се куцне јајима и поздрави Васкршњим поздравом. Христос Васкрсе-Ваистину Васкрсе.
Мени зека и даље остаје омиљени јунак у вицевима, али ту би завршио са његовом популаризацијом као имагинарног јунака.
