Поводом изложбе фотографија свјетлописца монаха Кир Дамјана Острошког
Теологија острошке слике
Острошку слику и икону Светог Василија Острошког Чудотворца, ко једном види, носи у свом срцу и свом уму цијелог свог живота. Та слика остаје дубоко урезана у дамаре његовог бића, за вјечност.
Сусрет са највећом светињом српског народа, нашом гором Сион, нашим српским Јерусалимом – Светим манастиром Острогом једна је од најљепших слика која преображава, оплемењује и надахњује.
Острошка слика постаје прозор за вјечност. Нема дома у Црној Гори, Херцеговини и широм српских и поморских земаља, а и широм бијелог свијета, гдје живе православни Срби, а и они који то нијесу, да немају на најсветијем мјесту у свом дому, фотографију манастира Острога или икону Светог Василија Острошког, слава му у милост.
Када људи, из ових или оних разлога, не би могли да оду у Острог код Светог Василија, посебно о великим празницима, тада су пред собом, или у свом срцу, имали слику Светог Острога и Светог Василија и молили се.
Са том узвишеном сликом, острошком светом сликом, пред лицем Бога Живога, излазили су многи прије нас и излазиће ако Бог да и послије нас.
И прије савремених фотографија које су почеле да изображавају свештени манастир Острог, свете фреске и иконе су биле те, које су чувале лик Божији, лик Светог Василија Острошког. Један од оних који је од младости своје, цијелог себе предао Господу, као и учитељ му, Свети Василије Острошки, походећи у острошку светињу, јесте и монах кир Дамјан Кировић Острошки.
Поставши монах манастира Острога, он свој од Бога даровани таланат умножава у овој светињи. Монах Кир Дамјан Кировић Острошки, потомак древне и племићке породице, на најбољи и најплеменитији начин подарио је својим умијећем и својим острошким сликама, оно најљепше и највеличанственије, годинама смирено и ненаметљиво фотографишући бројне детаље из живота острошке светиње.
Острог, Свети Василије, острошка светиња, све га је то надахњивало и инспирисало, боравећи и уграђујући своју младост и свој живот у ову светињу, кога га је преображавала.
Са овим фотографијама, монах Кир Дамјан је представио савременом свијету свети манастир Острог, тај српски Јерусалим и једно од најсветијих мјеста српског народа, онако како га је он видио и доживио.
Фотографије монаха Дамјана Острошког, једног од најстаријих монаха ове свете обитељи, који памти шесторицу игумана острошких, бројну братију која се подвизавала у овој обитељи, јесу његове пјесме и духовне химне, испјеване оком умјетника фотографије, са жељом да свој од Бога му дани таланат и своје знање светлописца и фотографа подијели са ближњима. Он са својим светлописанијима и фотографијама чува од заборава неке тренутке и пренеси дио историје на будућа покољења. Бројне његове фотографије, годинама су красиле и красе издања годишњих острошких календара, острошких подсјетника, роковника, на корицама су књига, и оне свједоче и његову љубав и топлину према Светом Василију и Манастиру Острогу.
Својим оком и фотопаратом о. Дамјан, овјековјечио је неке непоновљиве тренутке и сачувао их од заборава. Многе од од његових фотографија су биле мелем за око, срце и душу, бројних људи који су их гледали, пред њима се молили, понеку сузу пустили, ону сузу бремениту, која отрежњује, преображава, преумљује, чисти духовно око и преко ње гледајући острошку слику гледа у вјечност.
Ове фотографије су само избор од безбројних фотографија које је аутор годинама стварао и фотографисао, подвизавајући се и узрастајући у острошкој светињи.
Слике са којима нас је обдарио и даривао својом љубављу, монах острошки Кир Дамјан, само су дио његовог великог срца и бића, а ово је само један мали дио великог броја фотографија, које је са љубављу урадио и оставио покољењима која долазе.
Нека ова изложба буде подстрек и другим умјетницима фотографије, онима који се
професионално баве и изучавају науку о фотографији, а поготову младим људима, да гледајући ове дивне острошке мотиве, који су прозор у вјечност, са благословом и заступништвом Светог Василија Острошког Чудотворца и других острошких светиња, молитвено сагледавају себе и свој живот из перспективе вјечности, оном сликом и назначењем, којом жели да нас у Царству Божијем види, и загрли за вјечност, наш свеблаги Господ Исус Христос.
Аутор је професор Богословије Светог Петра Цетињског
и уредник Катихетског програма Радио Светигоре
