С тврђаве Рам предиван је поглед на моћну реку широку овде и до пет километара, ово је место богате историје и разних предања, али и риболовачки рај

Тврђава Рам и истоимено село леже на обали Дунава и ово подручје је насељено још од праисторије. Налази се на петнаестак километара од Великог Градишта, а 110 од Београда. Током историје подручје Рама имало је велики значај за Келте, Римску империју, Византију и османлијску Турску. Отуда на овом подручју келтско светилиште, Трајанова ледерата (утврђење), турска тврђава.

На каменој литици

Тврђава је споменик културе и заштићена је законом, а од пре неколико година и лепо обновљена.

Уколико се у посету тврђави крене ауто-путем или из правца Смедерева, препоручује се пут преко села Кличевца и површинских копова ТЕ Костолац. Овде је рођен чувени војвода Миленко Стојковић, који је Рам ослободио од Турака. У селу основна школа носи његово име, а преко пута ње, на узвишици, прелепа је Црква Светог Трифуна из 1902. године. И једна улица у Београду на Вождовцу носи његово име.

Од Кличевца се лако стиже до Виминацијума, великог археолошког налазишта, или у манастир Рукумију, на духовно окрепљење код игумана оца Симеона.

Поглед на Тиски кеј

Тврђава Рам налази се на каменој литици. Наравно да ни приближно није грандиозна и моћна као тврђава Смедерево, а и мања је од голубачке тврђаве, али у сваком случају прави је драгуљ овог краја. Скоро до перфектности 2019. године обновљена је уз донације Турске, јер је Турци сматрају делом свог културног наслеђа, па је овај подухват био и, што се каже, вид турске меке моћи. Зашто је то тако, назире се из предања да се ту, на литици, неком приликом затекао султан Бајазит Други (1447–1512), задивио се лепотом предела, а вероватно опијен и ружом ветрова утонуо у сладак сан на свом ћилиму. Када се пробудио, наредио је да се на овом месту сагради тврђава: подигнута је 1483. године.

По старим мапама из 15. века, Турци, Угари и Аустријанци ову су тврђаву звали Храм, а не Рам. Ово је јасно ако знамо да је храм стара келтска реч за светилиште. Турци су за своје војне потребе, да би учврстили борбену линију Смедерево–Голубац, саградили чудо од тврђаве с „артиљеријском одбраном” – имала је чак 36 топовских места. Овим утврђењем Турци су поставили последњу одбрану према Византији, а касније и према Угарској. Одмах испод тврђаве је и добро очуван „караван сарај”, зграда за одмор трговаца и њихових каравана.

Кажу, према историјским изворима, а пре Христа, на простору Рама боравио је и Александар Македонски, који је ратовао против Трибала, односно против нас Срба, пошто неки верују да смо ми потомци овог древног народа који је живео у Великоморавској котлини. Истине ради, појам Трибали често се сусреће у радовима византијских и других европских аутора средњег века, који се искључиво односи на Србе. Такође, по некима, у овим крајевима боравио је и хунски краљ Атила (406–453), Бич Божији.

С тврђаве Рам предиван је поглед на Дунав. Мештани кажу да су овде најлепши заласци сунца. Ширина реке овде износи од 4 до 5 километара – Дунав је само шири код Голупца. Димензије утврђења су 25 пута 35 метара. У самом здању је кружна грађевина, вероватно маузолеј из старог Рима.

Након Мохачке битке 1526. године, у којој су Турци поразили Угаре, ова тврђава изгубила је војни значај и остала је само трговачко седиште. Истина, тврђава се користила за ратна дејства у 18. веку током турско-аустријских ратова.

У време Првог српског устанка тврђаву од Турака освајају српски устаници. Предводио их је Карађорђев војвода Миленко Стојковић (1769–1831), који је том приликом, кажу, преузео за себе харем од 42 жене. Касније, када је морао да побегне из Србије због Карађорђеве освете, са собом је повео и комплетан харем. Такође, из Рама је кренула прва српска депутација у иностранство с протом Матејом Ненадовићем, али се баш на овом месту Карађорђе вратио из Русије у Србију. Овде је службовао, као цариник, и Вук Караџић. Скелом је успостављена и најкраћа свакодневна веза с Ковином и јужним Банатом, која и дан-данас превози људе и робу.

Риболовци испод зидина

Испод тврђаве свакодневно се окупља на десетине риболоваца. Посебно трза толстолобик, који може бити величине од петнаестак центиметара до једног метра, а као мамац користи се стиропорна куглица. Од ове рибе прави се укусна паштета.

После посете тврђави, препорука је да се обиђе и основна школа, у којој се може погледати стална музејска поставка о утврђењу. Свратите и у цркву посвећену Светом архангелу Михаилу, која је преко пута школе. Путем, тик уз Дунав, стиже се на Сребрно језеро, које је овог пута због пандемијских мера било аветињски пусто.

Свратите и до Великог Градишта, прошетајте кејом, а затим пођите према Пожаревцу. Обавезно свратите у село Курјаче и путем који води кроз непрегледне оранице дођите у манастир Нимник. Имају свој пчелињак, па према томе и прави правцати мед, а ту је и игуман Јелисеј свагда спреман за душекорисне разговоре.

Ћумурана ради пуном паром

На неколико километара од Рама налази се ћумурана. Облаци дима ковитлају, што значи да је активна и да свакодневно производи ћумур спаљивањем букве, храста и цера.

Видиковац

На улазу у село Рам је и видиковац с погледом на Дунав, са заветном капелом с крстом, коју су подигли мештани у спомен преноса моштију Светог Николе Мирликијског.

 

 

magazin

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име