Poslednji konvoj zarobljenika stigao je iz Bučenvalda (Buchenwald). Od 5000 ljudi koji su bili upućeni u Dahau, ja sam bio jedan od 1300 koji je preživao transport. Mnogi su ustreljeni, neki su umrli od gladi, ostali od tifusa…

April 28. Moji sadruzi u zarobljeništvu možemo da čujemo bombardovanje Minhena, grada koji se nalazi na oko 30 kilometara od logora. Zvuk artiljerije koja se približava sa zapada i severa sve je glasniji, a vojnici zabranjuju logorašima izlazak iz njihovih baraka. SS-patrola obilazi logor na motorciklu, a mitraljez na stražarskoj kuli okrenut je ka barakama.

April 29. Snažan zvuk artiljerije sliven je sa zvukom mitraljeske vatre. Čuje se zvižduk granata iznad logora. Iznenada na stražarskoj kuli se zavijorila bela zastava – znak nade da će se SS vojnici predati, a ne boriti do poslednjeg čoveka i ustreliti sve zarobljenike. Zatim, oko 06,00 čuje se neobični zvuk čija se snaga brzo povećava dok dolazi iz pravca logorske kapije…

Najzad, svih 32.600 zarobljenika plaču od radosti kada se prvi američki vojnici pojavljuju iza žice logorske ograde. Kratko vreme posle toga isključena  je struja, a kapije su otvorene, i američki vojnici počinju da ulaze u logorski krug. Kao što su oni bili zagledan u nas izgladnele, obolele od tifusa i dizenterije, tako smo i mi bili iznenađeni njima koji su nam izgledali više kao petnaestogodišnji dečaci, nego kao vojnici umorni od borbe.

Upravo nad logorom preuzeo je međunarodni komitet za zarobljenike. Hrana koju su koristili SS vojni stavljena je na raspolaganje logorskoj kuhinji. Takođe i SAD vojska je, takođe, dopremila neke namernice. Mislim da je to za mene bila prva prilika da osetim ukus američkog kukuruza. Američki oficir je preko radio-prijemnika konfiskovanog od nacista naredio da se zarobljeni okupe u grupama prema nacionalnoj pripadnosti kako bi im bile saopštene novosti: Hitler je počinio samoubistvo, Ruske snage su zauzele Berlin, nemačke armije kapituliraju na severu i na jugu, ali još uvek se vode borbe u Austriji i Čehoslovačkoj.

Naravno, uvek sam bio svestan da se ovi značajni događaji preklapaju sa vremenom strasne nedelje. Ali, kako bi to mogli da obeležimo osim posredstvom naših ličnih tihih molitava, pitao sam se kad je moj sadrug logoraš i zapovednik novoformiranog internacionalnog odeljenja za tumače F. Boris došao da me poseti u mojoj baraci „Bloka 27“. On me je obavestio da će zajedničkim naporima zarobljenika iz Kraljevine Jugoslavije  i Grčke biti organizovana pravoslavna služba na Vaskrs, 6. maja.

Među logorašima je bilo sveštenika, tu je bio jedan đakon i grupa svetogorskih monaha. Nije, međutim, bilo odeždi, knjiga, ikona sveća, prosfore, vina.

Napori da se do potrebnih stvari dođe iz ruske parohije u Minhenu nisu uspeli, jer Amerikannci i nisu mogli da pronađu bilo kakvu parohiju u razrušenom gradu. Neke stvari su, ipak, mogle da se reše. Otprilike 400 rimokatoličkih sveštenika koji su bili zatvoreni u Dahau bilo je zajedno smešteno u jednu baraku. Bilo im je dopušteno da svako jutro pre odlaska na rad prouznose reči mise. Oni su nam dopustili da koristimo njihov molitveni prostor u „bloku 26“. Kapela je bila prazna izuzev drvenog stola i čehoslovačke ikone Bogorodice okačene na zid iznad stola. Ikona je napravljena u Carigradu i potom je bila donesena u Belz u Galaciji, gde kasnije uzeta za pravoslavne od strane poljskog kralja. Kada je ruska vojska, docnije poterala Napoleonove jedinice sa prostora docnije Čehoslovačke, iguman tamošnjeg manastira je napravio kopiju ikone za cara Aleksandra I koji ju je darovao Kazanskom katedralnom hramu u Santpetersuburgu, gde je ona poštovana sve do dolaska boljševika na vlast. Odeća je napravljena zahvaljujući pristupu bolnici naših bivših stražara. Dva peškira sastavljena na određeni način  mogla su da se oblikuju u formu epitrahilja i orara.  Crveni krstovi, originalno namenjeni za medicinsko osoblje postavljeni su na priručno svešteničko odijanije.

Na Vaskrs 6.maja, dan kada se proslavlja i Sv. Georgije Pobedonosac, Srbi, Grci i Rusi okupili su se u katoličkoj svešteničkoj baraci. Iako je 40% logoraša u Dahau bilo ruskog porekla, svega nekoliko njih je prisustvovao službi. U to vreme radilo je sa tzv. „repartijaciji“ kroz formiranje specijalnih jedinica koje su imale za cilj da se zarobljenici vrate u svoje domovine. Štaviše, malo po pristizanju američkih trupa počelo je sa upotrebom bodljikave žice u cilju pregrađivanja logora kako bi se postiglo odvajanje sovjetskih građana od ostalih logoraša. Sovjetski građani su pripremani za mogući prinudni povratak u SSSR.

U celoj istoriji Pravoslavne crkve verovatno nie bilo vaskršnje službe slične ovoj u Dahau 1945.god. Grčki i srpski sveštenici, zajedno sa srpskim đakonom u svečanim odelima  su se razlikovali od drugih logoraša. Oni su naizmenično pevali na grčkom i crkvenoslovenskom jeziku. Vaskršnji kanon, vaskršnje stihire, sve je prouznošeno po sećanju, kao i Evanđelje.

I najzad, propoved sv. Jovana Zlatoustog, takoše po sećanju. Mladi grčki monah sa Atosa stajao je kraj nas i prouznosio je besedu sa zaraznim oduševljenjem, tako da na njega neću zaboraviti dok sam živ. Izgledalo je kao da sv. Jovan Zlatousti sam govori preko njega nama i ostatku sveta! Tu je bilo osamnaest sveštenika i jedan đakon, među njima najviše Srba. Oni su učestvovali u ovoj nezaboravnoj službi. Slično oduzetom čoveku koji je spušten kroz krov kuće pred Hrista, grčki arhimandrit Melentije je prenet na nosilima u kapeli gde je iznuren ležao na službi.

Sveštenici koji su učestvovali na vaskršnjoj službi u Dahauu 1945.god. 1994. god. su , zajedno sa svim pravoslavnim hrišćanima, pomen svima koji ostavili svoje živote na ovom mestu i drugim mestima mučenja. Služeno je u Ruskoj pravoslavnoj kapeli u Dahuu, sagrađenoj za ruske vojnike Nemačkoj, neposredno pre njihovog napuštanja ove zemlje . Na oltarskoj pregradi kapele naslikana je velika ikona anđela koji otvara kapije Dahau-logora darujući slobodu zarobljenicima među kojima je i sam Gospod.  Ja danas koristim priliku da tražim od vas, pravoslavnih hrišćana širom sveta da širite svest o pravoslavnoj braći  koji su umrli ovde u Dahau i drugim logorima, i da ih se sećate u svojim molitvama. Kad god dolazite u Nemačku, potrebno je da posetite rusku kapelu na mestu nekadašnjeg logora i da uznosite molitve za one koji su tu umrli, i koji su umrli na drugim mestima mučenja.

Hristos Vaskrse!

 

pravmir

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime