Василије Велики: Пази на себе
Створивши нас, Бог нам је дао употребу речи да бисмо једни другима откривали савете срца и да би сваки од нас, по заједничкој природи, преносио ближњем своје мисли, као да их из неких ризница износи из тајни срца. Када бисмо живели са душом ничим непокривеном, могли бисмо одмах разумети једни друге по самим помислима. Али пошто мисли у нама производи душа покривена завесом, то јест телом, за откривање онога што је скривено у дубини потребне су речи и називи. Зато наша мисао, чим добије звук који је означава, преноси се у речи као у лађи и, препловивши ваздух, прелази од говорника ка слушаоцу. И ако нађе дубоку тишину и безмолвије, реч се скрива у слуху оних који се поучавају, као у мирној и безбурној луци. Ако се пак у слушаоцима, попут жестоке буре, подигне смућење, реч се, расејавши се у ваздуху, доживљава бродолом.
Зато обезбедите овој речи тишину својим ћутањем. Можда ће се показати да и у њеном товару има нешто корисно. Реч истине се тешко хвата и лако измиче непажљивима. По домостроју Духа она је тако сажета и кратка да малим означава много и, због своје краткоће, погодна је за памћење. Јер савршенство речи, по њеној природи, састоји се у томе да нејасноћом не скрива означено и да не буде сувишна и празна, без потребе обилујући речима. Таква је и недавно прочитана из Моисијевих књига реч, коју сте, вредни, сигурно запамтили ако вам због краткоће није промакла слуху. А изрека је ова: „Пази на себе, да не буде тајно у срцу твом реч безакоња“ (Пон. зак. 15, 9).
Ми људи смо склони гресима који се чине мишљу; зато „Онај који је створио срца свих“ (Пс. 32, 15) наших, знајући да се највећи део греха дешава у стремљењу воље, најпре нам је заповедио да имамо чистоту у владајућем делу душе. Јер оно у чему најчешће и најлакше грешимо, управо то је удостојено највећег чувања и старања. Као што најпредвидљивији лекари унапред обезбеђују слаба тела превентивним прописима, тако општи Старатељ и истинити Лекар душа оно што је у нама најподложније греху ограђује најјачим стражама. Јер телесна дела захтевају време, погодан случај, труд, помоћнике и друга средства; а кретања мисли не одвијају се у времену, извршавају се без труда, настају без напора; свако време им је погодно. Понекад човек намргођен, који се поноси честитошћу, споља носећи маску целомудрија и чак седећи међу онима који га хвале за врлину, у невидљивом кретању срца мислима одлази на место греха. У машти види предмет својих жеља, замишља непристојан разговор и у тајној одаји срца, живо и потпуно нацртавши у себи уживање, унутар себе чини грех који нема сведока и остаје свима непознат док не дође Онај који открива „тајне таме“ и објављује „намере срца“ (1 Кор. 4, 5). Зато се чувај „да не буде тајно у срцу твом реч безакоња“. Јер ко погледа на жену „са жељом, већ је учинио прељубу у срцу своме“ (Мт. 5, 28); пошто телесна дела имају много препрека, а код онога ко греши вољом грех се довршава брзином мисли. Зато где је пад брз, тамо нам је дато и брзо средство заштите. Јер сведочено је: „да не буде тајно у срцу твом реч безакоња“. Али вратимо се почетку речи.
Речено је: „Пази на себе“. Свако живо биће од Бога који је све уредио има у себи подстицаје да чува сопствени састав. Ако пажљиво изучиш, видећеш да већина неразумних животиња без учења има одбојност према штетном и по неком природном нагону тежи корисном. Зато је и нама Бог који нас поучава дао ову велику заповест да уз помоћ разума нађемо оно што они имају по природи и да оно што код неразумних бива без размишљања код нас буде са пажњом и сталним напором ума, да будемо добри чувари Богом датих подстицаја — бежећи од греха као што животиње избегавају отров у храни и тражећи правду као што оне у трави налазе храну. Зато „пази на себе“, да би могао да разликујеш штетно од спасоносног.
Пошто можемо пазити на два начина — телесним очима гледати видљиво или умном силом душе погружавати се у созерцање невидљивог — ако кажемо да се ова заповест односи само на очи, одмах ћемо је показати немогућом. Јер како човек може себе обухватити погледом? Око не може гледати само себе; не види теме, не зна леђа ни лице ни унутрашњи распоред утробе. А безбожно је тврдити да су заповести Духа немогуће. Зато преостаје да заповест разумемо духовно. Дакле „пази на себе“, то јест — испитај себе са свих страна; ради чувања држи будним духовно око. „Посред мрежа пролазиш“ (Сир. 9, 18); непријатељ је на многим местима поставио скривене замке. Зато све испитуј „да се спасеш као срна од замке и као птица од мреже“ (Прич. 6, 5). Срна је неухватљива због оштрог вида, па је и име добила по томе; птица, ако је пажљива, лако узлеће изнад ловачких лукавстава. Зато пази да не будеш гори од неразумних у чувању себе и да се не заплетеш у мреже и постанеш плен ђавола, „жив ухваћен од њега у његову вољу“ (2 Тим. 2, 26).
Дакле „пази на себе“, то јест — пази не на оно што је твоје или око тебе, него на самога себе; јер једно смо ми сами, друго оно што нам припада, а треће оно што је око нас. Душа и ум — то смо ми, јер смо створени по лику Творца; тело и осећања — то је наше; а око нас су имања, умећа и остало. Шта значи ова реч? Не пази на тело, не јури телесна добра по сваку цену — здравље, лепоту, уживања и дуговечност; не сматрај великим новац, славу, власт; не занемаруј своју главну животну бригу ради привременог. Него „пази на себе“, то јест на душу. Њу украшавај, о њој се старај да пажњом одстраниш сваку нечистоту порока, очистиш је од греха и украсиш врлином. Испитај себе ко си; познај своју природу: тело је смртно, душа бесмртна; живот је двојак — телесни пролазан и душевни без краја. Зато не држи смртно за вечно нити презири вечно као пролазно. Не брини превише о телу које пролази, него о души која је бесмртна. Дај телу храну и одећу, а души веру, васпитање, врлину и исцељење страсти, да не товиш тело и не настојиш о телесној маси. Јер „тело жели против духа, а дух против тела“ (Гал. 5, 17); зато пази да не дајеш већу власт горем. Као на ваги — ако једну чашу оптеретиш, друга се подиже — тако и тело и душа: преобиље у једном доноси оскудицу у другом.
Ова заповест је корисна и слабима и јакима: болеснима је лек, здравима усавршење. Сваки ученик Слова има своју службу у Еванђељу: у великом дому Цркве има златних и сребрних, али и дрвених и глинених судова, као и разних служби — рибара, путника, градитеља, пастира, ратника, подвижника. Свима је потребна ова кратка реч. Рибар — пази да не изгубиш плен; путник — не скрећи са пута; градитељ — темељ је Христос; пастир — врати заблуделе и исцели болесне; војник — бори се духовно; подвижник — пази да не прекршиш закон борбе. Реч тражи да будеш будан, трезвен и постојан.
Не могу набројати све користи ове заповести. „Пази на себе“: буди трезвен, разуман, чувај садашње и мисли на будуће. Не маштај о неоствареном као да га већ имаш. То је болест младих — да у самоћи или ноћу маштају о слави, богатству, власти, дворцима и царству, уживајући у мислима као да је све већ њихово. Ова реч обуздава такву лакомисленост: не замишљај оно што не постоји, него уреди садашње на корист.
Она искорењује и страст да испитујемо туђе уместо сопственог. Не гледај трун у оку брата, а брвно у своме не видиш. Испитуј себе: да ли си сагрешио мислима, речима или делима? Ако нађеш грехе — а наћи ћеш — реци као цариник: „Боже, милостив буди мени грешноме“ (Лк. 18, 13).
„Пази на себе“ и у благостању и у невољи: ако си богат, сети се да си смртан; ако си сиромашан, не очајавај — Бог ти је већ дао много: створен си по Његовом лику, имаш разум, душу, власт над творевином, сунце, месец, земљу, небо. Није ти потребно злато да би био богат. А највеће: Бог је дошао међу људе, дао Духа Светога, победу над смрћу, наду васкрсења и Царство небеско.
Ако „пазиш на себе“, ово ће ти помоћи и против гнева и против похоте: сетиш се последица и страст ће утихнути. Разум је господарица душе, страсти су слушкиње — не дај да слушкиње владају.
Пажљиво посматрање себе води и ка познању Бога. У души, као у малом свету, видећеш мудрост Творца. Душа је бестелесна — и Бог је бестелесан; невидљива — и Бог је невидљив. Диви се како душа оживљава тело, памти, осећа, губи лепоту у греху и обнавља се врлином.
Погледај и тело: човек једини стоји усправно да би гледао ка небу; у глави су сабрана чула; очи, уши, језик и зуби устројени су савршено. Размотри дисање, варење, крвоток — свуда ћеш видети неисказиву премудрост Творца и рећи са пророком: „Чудесно је знање Твоје за мене“ (Пс. 138, 6).
Зато пази на себе — да би пазио на Бога, коме слава и сила у векове векова. Амин.
