ТАЈНА АСТЕРИКСА И ОБЕЛИКСА
Постоје они који су стекли порив хришћанског начела и живота.
Тим својим начином односно сагледавањем стварности, чине од себе једну владајућу класу, као неки жречеви који су на челу племена. Жречевањем приказују се као неки који имају уплив у тајну потпомогнуту неразумљивим и већински неговорним језиком.
Црквенословенски језик је дубокозначењски, али он никада није био употребљиво говорни, за разлику од српскословенског који је ближи нама, али од кога смо се кроз векове удаљили. И сада та његова неговорност потпомогнута тешким неразумевањем помаже тим људима у задобијању човечанске славе, где се начин и врлина оцртавају само речима славе, а где је превођење дела ипак на другом месту.
Да би ствар била још смешнија, ти жречеви као у стрипу Астерикса и Обеликса, имају моћ справљања чаробног напитка. За разлику од тог напитка, Литургија је дијалошко стремљење заједничког дела свих нас које је Дух свети сабрао на једном месту.
Христово стадо је на крају ипак мало стадо, које је и почело као мало, али чијом сољу се зачинио читав свет.
Стеван Петковић
