У време ово као и у време оно пројављује се много тога што је Христос рекао и учинио, а особито су очигледне ситуације у којима никако не треба бацати бисере пред свиње које би да растргну оне који слушају Реч Божију и поштују ред и поредак у Цркви Христовој. Но, мало стадо Христово се не боји јер верује и зна да Господ води и чува Своју Цркву коју ни врата паклена неће никада надвладати. Али, бесомучно крдо свиња се сурвава у море сопствене гордости, сујете и високоумља, па гласно ропће на Цркву Божију, ниподаштавајући и не поштујући, већ оштро осуђујући устројену црквену јерархију и то са громогласним гадаринским узвицима: „Очистићемо Цркву од неподобних! Распни патријарха и сав епископат што је ту постављен да нас мучи! Скинућемо им мантије и обријати браде, па ћемо поставити достојне и нама подобне! Никако не примамо у кућу свештенике који су послушни својим старешинама, а нас не чују и не слушају!“ О, какво безумље и болесноумље, противљење, порицање, непослушање и смело одрицање! Проповед данашњих бесомучника има за циљ да преласти и одвоји од Цркве што више Њене деце која су у Христа крштена и обучена, поштују своје пастире и траже Бога у својим парохијама и светињама, али се стално појављују бесомучници који упорно ударају на предстојатеље, руже црквену јерархију и не признају духовну власт коју јерарси имају. Бесни и горди се залећу да би се сурвали у море, а желе да повуку са собом што више људи како би оправдали сопствена погрешна уверења, расколе и душегубне циљеве који немају чврсте темеље јер све се сигурно уруши када је уперено против Цркве Христове.
Милош Димић
