Погледајте три слике и изаберите ону која вас је прва привукла. Немојте бирати најлепшу нити размишљати шта би она могла да представља. Први утисак открива начин на који доживљавате тешкоће, промене и могућност да после неповољног периода ипак дође нешто боље.
1. Сунце које се пробија кроз облаке — природни оптимиста
Ако сте изабрали прву слику, у вама постоји снажно уверење да ниједна тешкоћа не траје заувек. Не значи да занемарујете проблеме, већ да у њима готово увек тражите пролаз, решење или поуку. Чак и када сте разочарани, један део вас очекује да се околности могу променити.
Ваша позитивност долази изнутра и не зависи у потпуности од других људи. Способни сте да после неуспеха поново започнете и често охрабрујете околину. Ипак, понекад прерано поверујете да ће се ствари саме поправити, па одлажете непријатне, али неопходне одлуке. По природи сте изразито позитивна особа.
2. Жути кишобран на киши — борац који чува ведрину
Избор друге слике показује да ваша позитивност није настала из лаког живота, већ из способности да издржите. Ви добро видите неповољне околности и не убеђујете себе да киша не пада. Ипак, не дозвољавате да она одреди ваше расположење, вредност и коначни исход.
У тешким тренуцима умете да пронађете разлог за шалу, рад или нови покушај. Другима често делујете снажније него што се заиста осећате, јер своје бриге не показујете лако. Ваша позитивност је отпорност: нисте безбрижни оптимиста, већ човек који је научио да невоља не мора имати последњу реч.
3. Отворен прозор према врту — опрезни оптимиста
Ако вас је привукла трећа слика, позитивни сте онда када осетите да постоји стварна могућност промене. Не верујете празним обећањима и није вам довољно да вам неко каже како ће све бити добро. Потребан вам је знак, јасан правац или осећај да поново можете да управљате сопственим животом.
Склоните се када сте разочарани, али врата света никада сасвим не затварате. Чекате прави тренутак да пустите нешто ново у свој живот. Ваша позитивност је мирнија и опрезнија: не очекујете чудо без разлога, али сте спремни да препознате прилику када се појави. У вама има више наде него што показујете.
Хришћанска позитивност није наивно уверење да ће све у животу бити лако и пријатно, већ поверење да ниједно страдање, губитак или неправда немају последњу реч пред Богом. Хришћанин може да тугује, да буде рањен и забринут, али не сме да се преда безнађу, јер је средиште његове вере Васкрсење Христово. Свети Јован Златоусти је и у прогонству и страдању остао веран речима: „Слава Богу за све“, показујући да благодарност није последица повољних околности, већ духовна одлука да се Божји промисао не мери само оним што нам је тренутно разумљиво. Зато хришћанска ведрина није бекство од стварности, него одбијање да зло прихватимо као коначну стварност.
Свети Серафим Саровски је учио: „Стекни дух мира и хиљаде око тебе ће се спасти“, јер човек који носи мир, наду и поверење у Бога не помаже само себи већ духовно укрепљује и своју околину. Свети Пајсије Светогорац говорио је о „добрим помислима“ и поредио човека са пчелом која и међу нечистоћом проналази цвет, насупрот муви која и у цветном врту тражи нечистоту. Светитељи, дакле, нису учили да затварамо очи пред злом, већ да не дозволимо да зло обликује наш поглед на свет. Хришћанин је позван да види рану, али и могућност исцељења; пад, али и покајање; Крст, али увек у светлости Васкрсења.
