У Крстопоклону недељу, 15. марта 2026. године, светом архијерејском Литургијом је прослављена слава манастира Светог Николаја Српског на Соко Граду и седам деценија од упокојења Светог владике Николаја.
Свету Литургију су служили: Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Исихије, Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј, свештенство и свештеномонаштво из више епaрхија Српске Православне Цркве, а у молитвеном присуству многобројног верног народа.
„Данас молитвено прослављамо Светог Николаја Српског, великог светитеља и јерарха наше Цркве који се пре седам деценија упокојио у далекој Пенсилванији. Иако је био физички далеко од Србије и тадашње Југославије, он никада није престајао бити са нама у својим молитвама, својим сузама, свом болу, у својим духовим патњама које је трпео због свега онога што се српском народу дешавало у време атеизма и комунизма. Господ га је преко Цркве, која је страдала исто као и он, прогласио светитељем Божјим и прибројао светим србима – архиепископима, митрополитима и патријарсима, који су исто тако пре њега свето живели и свето се осветили. Данас када славимо Крст Господњи и клањамо му се и његовој сили и Васкрсењу његовом, не можемо да не славимо и онога који је управо из велике мржње атеизма, као из мртвог гроба, васкрао и постао символ, како се каже у његовом тропару, целог српског народа. Он је и за живота био симбол светости, говорништва, мудрости и теологије, али и човек који је обједињавао цео српски народ, не само у жичкој и охридској епархији где је био архијереј, него целој Српској Православној Цркви и зато је и постао свенародни владика“ – истакао је у својој беседи митрополит Хризостом.
На концу свете Литургије, епископ Јеротеј је заблагодарио архијерејима, свештенству и сабраном народ на радости данашњег евхаристијског сабрања и у свом слову истакао:
„Сабрали смо се овде у овом дивном манастиру Соко Град посвећеном Светом Владици Николају који је подигао блажене успомене Епископ шабачки Лаврентије, који је душом у срцем читавог свог живота овде био и ево Бог је благословио да му овде и земни остаци буду сахрањени и да се не одваја душа од тела. На тај начин је заокружио читав свој живот који је посветио Богу и Светом владици Николају као један од његових највернијих синова. Тај пут је започео својим рођењем у селу Богоштица код Крупња и цео живот је спремно прихватао све што му је света Црква налагала и благословила. Тај свој подвиг око Владике Николаја је започео још у Европи и Аустралији, сакупљајући дела владике Николаја и у тешким условима издавао та дела када је овде то било забрањено. Међутим, тиме се није завршио његов подвиг, а да је само то урадио, било би довољно. Када је постао Епископ шабачко-ваљевски, он је донео највећи благослов нашем народу, мошти владике Николаја, као што су некада Свети Арсеније Сремац и Свети краљ Владислав донели из Бугарске мошти Светог Саве. Као круна и завршетак његовог служења Владици Николају је овај дивни манастир који је подигао и који симболизује живот Светог владике који је био велики архијереј, златоусти проповедник, свенародни владика, али у дубини душе велики монах и аскета. Зато овај манастир представља молчалницу читавог нашег рода“.
Славске дарове је освештао митрополит Јован, а у културно-уметничком програму су учествовали ученици Основне школе „Петар Враголић из Љубовије, песник Срђан Ристић и гуслар Драгомир Максимовић.
Извор: Епархија шабачка
