Чекам
да се објавиш мени
да поље под прозором
житом озелени.
Чекам Сина,
гласника
да ми радошћу
на врата зазвечи.
Чекам
да хлеб порумени
док ми нејач
под јелиним даром клечи.
Чекам
да смирна замирише
док пуцкета слама
да нас је више.
Чекам под храстом
човека ког волим,
да му руке дарујем
и Теби се помолим.
Александра Ђорђевић
