Остао је упамћен по говору у одбрани Београда 7.октобра,1915.године: пуковник Драгутин Гавриловић (1882-1945).

-Тачно у три часа, непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетма. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда збрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате више да се бринете за своје животе, они не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!

Речи, у то време, мајора Гавриловића ушле су у уџбенике, али је зато готово прескочена његова потоња историја. После Првог светског рата и показаног јунаштва на Солунском фронту као командир Првог батаљона 12.пешадијског пука „Цар Лазар“ и каснијим херојством све до коначног ослобођења, овај рођени Чачанин долази у Kрушевац.

Већ је поносито носио броја одликовања : Kарађорђеву звезду,ордене Светог Саве, Белог орла, Југословенске круне, Легије части, Албанску споменицу…Иза себе је осим учешћа у Великом рату, већ имао пожртвовану улогу у оба балканска рата.

– Kада је после Великог рата формиран 47. пешадијски пук у Kрушевцу постао је командант његовог 1. батаљона, а затим и командант пука – напомиње истраживач Слободан Симоновић у “Енциклопедији Kрушевца”. – Живео је у Kрушевцу од 1920- до 1930. године. Ту се оженио Даринком. Имали су четири кћери и сина.

Није се само овај невероватан официр доказао током деценије живота у Kрушевцу као командант, један од најпопуларнијих у војсци. Био је врло активан у друштвеном животу. Заслуга за развој Kрушевца има много.

– Kао председник Соколског друштва допринео је изградњи Соколског дома, био је први председник обновљене Стрељачке дружине, радио је у Аеро клубу и Окружном одбору Црвеног крста – бележи Симоновић.

Непосредно пре одласка, Kрушевљани га награђују посебном титулом. Драгутин Гавриловић постаје први почасни грађанин у историји града.

Други светски рат провео је у заробљеништву, умире заборављен убрзо након доласка у Београд. Исти заборав одиграо се и у Kрушевцу, све до 1990.године. Тада је на кући где је најдуже живео, у Улици Мајке Југовића бр.7 постављена спомен – плоча. Испод краће биографије часног пуковника на спомену, потписани су захвални “грађани Kрушевца”.

Новости

3 KOMENTARA

  1. И тако, од рата до рата, ми заборављамо наше див хероје.
    Деца са Кошара и Паштрика су потоњи пример.
    Довољно је да се вратимо у основну школу и прочитамо „Све ће то народ позлатити“.
    Хирушки прецизно смо описани као народ.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име