Култура

Кржљава тела родних крајева наших, оскудно обучена, огрубелих чула. Бесплодна земља сада вас страши, вечно чекање поста воћка трула. Чезнуће је ваше бољка неумитна одкад је топлина у недоглед пошла, а крила су само постеља некорисна, не памте кад им је...

Еко је помно пратио и луцидно анализирао савремену културу, комуникације, универзум информација и информациону естетику, што се осликава и у писму његовом унуку: " Еко је помно пратио и луцидно анализирао савремену културу, комуникације, универзум информација...

Нота нестрпљивости, нелагоде, стидљиво, израмљеним покретима руку, исказујем ти љубав, волим те. Потребна су ми оваква јутра, изникла из влажних вечерњих измаглица, доминантношћу јединствених емоција, љубави и страха. Тих седам корака, твоја је предност, оставља времена,...

Господо драга, ево мене, купујем старо гвожђе ваших истрошених живота, намештам изломљене кости ваших несигурних породица, скупљам акумулаторе начетих срца и повољно плаћам нездраве емулгаторе убијених идеја прошлости !!! Господо драга, поправљам криве погледе на свет ваших поломљених кишобрана наде, а и уклањам флеке од...

Јутарњи зрак пролама светлост Које је дошло са Истока- Христос ме обасјава знатижељом У срцу песника што слави Господа. Милост његових очију данас је плаветнило Златна реч што ме љубављу обасипа, За све утехе и падове које сам имао. Пред Новогодишњу...

По сву ноћ Згасне светло У пећини монаха. То рука праведника Носи своје кандило. Над стеном испосника Низ стрме литице - Молим свеца да ми тајну открије. Са осмехом на лицу Поруку сам добио И страх је нестао, Као дух из боце. Освештано кандило Изнад пресветле иконе Путеве...

Лет си ми била по леђима, лакирала усне умјесто ноктију, пљуjући у шаку ко необична птичурина. По ребрима мојим тражила си боју своје пјесме, ко да вода новина може бити. Под притиском свих бијелих заблуда, истраживала си ми шаке да случајно...

Прозирна је силуета што узаном стазом у врлети разума се лагано и сигурно пење. Тражи се зрак да осветли мрак, једна неначета зора, да покупи здробљено поверење, расуто по калдрми измећу страхом обрушених руина. Клопара време ритмичним оптимизмом без страха од живота и даљина. Миграција сусрета и загрљаја душа,...

У међувремену, постало је непристојно да жена за себе каже да је домаћица. На питање: “Чиме се Ви бавите, госпођо?”, она ће се снебивати, застати један дуги тренутак, па тек онда изговорити то поражавајуће признање...

Под каменом светим, од колевке голим… У бисеру вере, на питомом кршу… Тамјаном и крстом увио сам душу, Над моштима којим за опроштај молим… * У светлој тишини, пред истине огњем Што ми савест пече и изједа очи, Ја поглед и...