Милош Лалатовић: Психијатар и демон (четрдесет и други део)

0
Враћајући се са факултета млада студентиња, срела је средњовјечног човјека.Дјеловао је како су ходали једно према другом чудно.Човјеку, баш кад су се срели испане...

Милош Димић: Пред иконом Богородице Тројеручице

0
Коленопреклоно се Богомајци молим пред Њеном иконом Тројеручицом коју за благослов искрено замолим када чезнем за богоугодним делом! Са страхом Божјим и љубављу гледам у икону која сведочи вековима Светосавску...

Звездана Репац: СПАС

0
Расла сам тесно, ко сломљена травка. Стиснутих крила се пупољак вио. Чула сам како је певала сврака, Каранфил је своју главицу крио. На ободу златног,...

Гогољ о давању савета блискима: Учећи друге, учиш и себе!

0
СЕЦИ ДВОСЕKЛИМ МАЧЕМ! Велики руски писац Николај Гогољ подучава нас, између осталог, како треба саветовати блиске људе. Учећи друге, учиш и себе, каже Гогољ. У толиким...

Милош Лалатовић: Психијатар и демон (четрдесет и први део)

0
Уа, уа, викао је човјек по улици трчећи.Давид и Исак су били у његовој непосредној близини.Шта му је, упита Исак, онако реда ради? Видиш...

Милош Димић: Мајко Божја, узми моју болест

0
Мајко Божја, узми моју болест, пред иконом Твојом молим се, разобличава ме моја савест, кајем се, хоћу да исправим се! Наша највећа Исцелитељка наше болести брзо отклања, целе Васељене Покровитељка која...

Јелена Грбић: ЛАНЕ

0
Било је то пред крај прошлог лета. Негде тамо док још увек трајао Госпојински пост, између Преображенија и Велике Госпојине , у једно топло предвечерје један...

Јасмина Малешевић: ПРОДУБИ СВОЈЕ ДИСАЊЕ

0
Ниједан божји лик Не припада људском телу Ниједан светлосни зрак Не греје душу света Плаве небеске очи Не виде земаљски ум Љубави Обриши трагове страдања Белих и црних анђела Удахни мирис пролећа И диши Диши...

Милош Димић: Крвава литија у Београду

0
19. јула 1937. године у Београду догодила се чувена Крвава литија, борба упамћена у нашем народу и то након одржаног молебствија за оздрављење Патријарха српског Варнаве, чувара вере наше...

Тода Матић Медић: ОРОНУЛО ДРВО

0
Гледам оронула дрво, Што стоји само у парку, Болесно без свог рода. Лептири га обилазе Понекад и љубавници, Који му дају моћ да истраје. Сунце мирно...

ИЗДВАЈАМО