Александар Ламброс: Доба Јустинијана I – прво златно доба византијске уметности
Јустинијан I ће у сећању каснијих Византинаца остати као један од највећих владара њиховог царства. Тешко је, међутим, поверовати у његову популарност код поданика...
Песникиња Смиљана Божић: НОЋАС САМ
Ноћас сам недодир даљина
Жеља неиспуњена,
Ноћас сам рујна зора,
Она месечином зачарана,
Ноћас сам твоја кап нежности,
Свемир вечни и чар,
Ноћас сам ти све на свету,
Само твој велики...
Халил Џубран: Прича о добру и о злу
У чежњи вашој за горостасним сопством лежи ваша доброта; а та чежња је у свима вама.
А један од старина градских прозбори: Причај нам о...
Божица Везмар – ШАПАТ ЖИВОТА
Лист сам
пролећни, на зеленој крошњи.
Ветар ми шапуће
најлепшу песму
о пролазности.
У његовом гласу –
сета и нада,
о ведрини дана,
о сјају месеца.
Шапат све тишег,
и тишег –
тона што душу...
Тања Ђорђевић: Да ли сања?
Србија.
Недељно јутро.
Доручак.
Данас не. Не мора сваки дан да се доручкује.
Шта мало дете зна дал' је доручак обавезан.
Ал' зна његов стомачић. Тражи, моли, завија.
А мајка...
Божица Везмар – РАДОСТ ЖАЛОСНИХ
Богомајко –
Утехо наша – небесна радости
Блажена Богородице
Мајчинску љубав изливаш
Свима нама
Радост си тужнима
Исцелитељко
Што се у одблеску месечевог сјаја
Показа
Царице Небеска
Раширених руку
Стојиш над страдајућима од разних невоља
Заједно...
Милош и Марија Димић: Избор 46. поглавара СПЦ
Промислом Божјим пре пет Господња лета
46. поглавар наше Цркве је изабран!
Црква ће довека бити Саборна и Света,
Патријарх Порфирије нам је Богом дан!
На празник Свете...
Тода Матић Медић: ВИЗИЈА
Земља засејана мозговима плива у води суза
у којима се давимо. Таласи мора
родише сребрену девојку, сузним очима гледа небо
и тражи спас.
Застадох да упитам тишину; шта...
Јован Дучић – српски писац, дипломата, члан Српске краљевске академије
На данашњи дан, 17. фебруара 1871. године рођен је српски писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије, чије је стваралаштво изузетне версификације...
Дара Гајић: ГАВРАН У СМРЗНУТОЈ ШУМИ
Зима је снегом планину покрила,
нека одмори и нека се наспава,
белу је своју торбу отворила
препуну предива бела и плава....
Од њега хиљаде пахуља је исткала,
и свуда...




















