Књижевник Видак М. Масловарић: ИСПОВЕДНИ ТОН САЖЕТ У КЊИЗИ КРАТКИХ ПРИЧА
Казивање о књизи кратких прича „Додир“, хиландарског
монаха Теодосија, могли бисмо започети - ја ћу то свакако учинити,
самозапажањем да је њен садржај сублиман и укорењен...
Милош Димић: Архијереји крстоносци
Деценијама су неуморни прегаоци
којима Господ даје махове
да увек буду смерни крстоносци
као архијереји Цркве Христове!
Све више их нападају непријатељи
црквености и живота литургијског,
као и самопроглашени ревнитељи
и...
Каламбури и загонетке чика Јове Змаја
Јован Јовановић – Змај (1833-1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и...
Достојевски: ЉУБАВЉУ СЕ СВЕ ДОБИЈА И СВЕ СЕ СПАСАВА
И не може човек уопште учинити такав велики грех који би исцрпео бескрајну Божју љубав. Зар може постојати такав грех који би претегао Божју...
МИРАН ИСПОВЕДНИ ТОН САЖЕТ У КЊИЗИ КРАТКИХ ПРИЧА „ДОДИР“ ХИЛАНДАРСКОГ МОНАХА ТЕОДОСИЈА
Казивање о књизи кратких прича „Додир“, хиландарског монаха Теодосија, могли бисмо започети - ја ћу то свакако учинити, самозапажањем да је њен садржај...
ИЛАРИОН РУВАРАЦ – УТЕМЕЉИВАЧ ИСТОРИОГРАФИЈЕ
Аутор: Јованка Симић, новинар
ЧОВЕК 21. века је збуњен, тужан и понижен јер свет је залутао на пут лажних вредности које, готово у свим најважнијим...
Небојша Стојоски: И када…
И кад задња нада у срцу ти мине,
помоли се тада доброме Господу
и у ланцима световне неистине
не тражи лажну и крхку слободу.
Ти постани снажан и...
Чедна Радиновић Лукић: Октобарско поподне
Касно октобарско поподне, киша,
брујање у ваздуху, добовање,
невешто срочено време грабећих
часовника ,реквијем високо музикалног
доба, достојан провидјења.
Не желим да цвилим, док Моцарт својом
музиком, ни поред најбоље...
Милош Димић: Противници патријарха српског
Противници патријарха су се удружили
да би Његову Светост усрдно ружили
и тиме сопствену прелест доказали,
а фарисејско лице свима показали!
Рашчињени свештеници и агностици
сматрају нашег патријарха недостојним,
њима...
Јован Дучић: БОР
Голем и мрачан, невесело,
Стоји, безимен као травка;
У њему хучи горско врело,
И ноћу преспи једна чавка.
Усамљен вечно, страшна грмен,
У први сунчев тренут сјања,
Низ озарену баци...






