Култура

Уздиже се молитва Као ждрал у висине. Звоне црквена звона Етиду љубави и заједништва. Људи се покрећу, и док свештеници молитвом Испуњавају храм, из сваког присутног, молитве као...

Генерацији школској са очима пуним звезада и сунцем у души У ове загонетне мирне ноћи о вунене бедеме разлива се у небо узлеће мелодија са вретена Преде светлост Тихо Кроз памучне облаке Тишином фруле Бисером тамбуре...

Ако прећутим пјесму Док гледам у твоје очи Ласте ће се успаватии Скривене под твојим пазухом и Остаће заувијек заробљене на југу. Ако прећутим пјесму Док спаваш у мом наручју Онако...

„Зашто убијају песника у социјализму?“ – последње је јавно изговорено питањe Бранка Миљковића. Изговорио га је у загребачкој кафани „Кавказ“, а затим се, као...

Насели се у невидљиву реч Нека срце плаче за тобом Одлутале су лађе под водом Оног света што даје снаге Далеко од неостварених снова. Изађи на светлост дана чаробан Обуци...

Не волим те слутње, стварностима подупрте, зорама бесаним, умирањима малим, у предвечерја касна, плакања крадомична, оделима песничким наткривена, књигом стихова, под рукама. Не волим ни прозоре што од...

Kуц, куц, куц, чуло се тог поподнева. Лежао сам на отиману у кујни са чашом банатског калвадоса у руци. „Уђи, уђи!“, довикнух јој, „ Kод...

Појаћу ти... Било није свечаније литургије нег под капцима ти што је... Остављен кад бех усвојен. Певаћу ти убудуће! Јер све стрехе моје куће си где гнезде се небеса... Херувима хор...

Настанила сам се у књигама у самици собе једне Као птица времена. са врелим словом на души Као трагач љубави зањихана У хаљине смерног дана одевена Заклета у око влажно, дубоко. У тишину где силазе...

Бескрај плочника и живота у њему радост живљења дашак на ветру постојања и реч урезана у камену облакодера Београда што се разапиње на вождовачком сунцу великог храма свете Јелене и Константина док шинама пролазе успомене детињства једне...