Култура

Нестајемо Арарат нови одабира се док о барку се отимамо Некада бићемо прави боље да сада ишчилимо Згаснемо Бар будуће семе да одвраћамо од утробе урушене А тражимо кривца Себе разобличавамо Постајемо мислећи више...

Десанка Максимовић, песникиња, књижевница и професорка, дописни члан Српске академије наука и уметности постала је 1959, а њен редовни члан 1965. Поводом 125 година...

Није она, често неодлучна, понижена, душе поцепане, неспуштено једро пре буре, сањар воштаних крила, ветрењачаа уз шкрипу што се окреће, душа залутала, што по...

Ваздух је бридео од јачине његовог гласа, као што је бридело одрано колено кад би му мајка док је још био мали, посула алкохолом...

Са витког стења Љубовника једино крст показује раскршће. У празнини сећања, у окову рађања и гајења, мајка немо дочекује и испраћа аутобусе. Незнаном путнику замиришу зимнице и хлебови из њених подераних...

Човече сине неба, Имај златно срце, Пуно ведрине, љубави и радости, Нека у њему бљеште искре радости попут јарког Сунца, Срце меко, срце лепо, нека откуцава у ритму...

Транснационална олигархија у националној књижевности и њеном проучавању види непријатеља. За разлику од демократије у којој изабрани представници владају за и у име народа...

- Тата, шта је то тајкун? - То је сине чика коме је све мало? - Kако мало? - Па на пример да свако има право на...

Ја ћу безусловно умрети И нећу бити ту- Потражи ме у храму Где љубав живи. Децу ми пољуби у чело И све моје песме преведи, На седам светских језика. Обуци ме...

Глагољиви партицип гризе гротло утробе Сатеран, желуцу у том лову мутно је Уплашен, дишеш плитко, напрегнутије Зеницом скучен у утерус матере. Начин да изађеш из кутије – садашњи...