Не, ми не губимо од њихове војске,
нисмо поклекли од салве њихових топова;
Нас су прегазили наши кораци,
они превише храбри,
што су превише хтели –
да корачају више него што су смели
и да јуре за слободом која нам
ничим није суђена.
И земљу хтедосмо али кер на њу спусти шапу.
Рече: Мали је рођен за муку –
и да виси на канапу.
А из нас севнуше речи што срце деру:
Стани псето! Стани керу!
Остави земљу краљу и пролетеру.
Остави мени моју меру…
Моје се семе у саксији рађати неће!
Тачка и Амин.
——————————————————-
Не, ми не губимо од њихове војске,
од топника, коњаника и пешака;
Нису нас победиле главе њи`ових мудрих ђака;
Нас су прегазили наши кораци,
они превише храбри,
што су превише хтели –
да корачају више него што су смели
и да јуре за слободом која нам
ничим није суђена –
носећи уморно тело
које се као трупло вуче,
изнемоглу мрцину
која би само да спава,
сном који не буди војничка труба,
сном који има своју зору,
своју јаву,
своју старост,
и ону надобудну, перверзну и љигаву старачку смрт.
——————————————————-
Аман људи… Аман…
(И ово „аман“ је од њих остало,
као ћар од оргијања;
Као севап за разбијени бокал
након попијеног вина…
Реч као накнада
после доброг и верног ћутања.)
Нас нису победиле курве,
које су махале са прозора туђинских домова
мамећи наше погледе у покушају
да сломе част и пркос у нама –
док смо далеко од својих кућа бранили праг исте!
Нас је победио заборав оних што у тим кућама осташе;
Оних што су заборавили зашто нас нема,
и због чега нисмо ту.
Не! Ми не губимо… Камо среће да је тако.
Ми побеђујемо сами себе,
а они односе тријумф над нашим поразом.
Мада…
Изеш живот који се са смрћу не рве.
Проклета је младост која ка старости граби,
и време које се од невремена чува.
Јебеш пут који вером није вођен –
и колевку која свој часни гроб не виде.
Јер колико заиста вреди мир,
ако ниси спреман ратом да га браниш?
Какав је то мир
за који нико нико није спреман да погине?
Шта је мир –
до баште коју треба заливати сваки дан
садећи у њој лепо воће…?
А воће од раја отргнуто,
на рајске вртове навикнуто,
не успева у свакој башти…
А коров ђаво да га носи,
успева баш у свакој.
Живот без слободе и смрт без земље,
нису вредни рађања.
Тачка и Амин.
