Невербални комуникациони знакови деле се на паралингвистичке и екстралингвистичке знакове.
Паралингвистички знакови укључују све невербалне звуке. Данкан и Фиске сматрају да се у паралингвистичке знакове убрајају сви они знакови који не спадају у фонолошки систем језика. У њих су, дакле, убрајали и наглашавање одређених слогова, док многи то сматрају прозодијом и осталим граматичким дисциплинама.
Паралингвистичким занаковима пре свега се манифестују емоције, искази, ставови и црте личности. Такође, звуком се могу утврдити и пол, узраст и национална припадност саговорника.
Посебан значај имају у успешном остваривању вербалне комуникације.
Наиме, звуци омогућују лакше одвијање конверзације, а речи попут јесте и није могу имати потпуно различит смисао у зависности од паралингвитичких знакова.
Обично се користе у комбинацији са вербалним и другим невербалним знаковима, што даје комуникацији већи смисао и чини је лакшом.
Сем тога, у паралингвистичке знакове убрајају се разни шумови. Најчешће се деле на прозодијске паралингвистичке знакове и паралингвистичке знакове у ужем смислу. Док нам први кристалишу смисао изреченог, други нам говоре о расположењу саговорника као и о неким његовим особинама.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
kultivisise.rs
