Многе од ових ретких фотографија породице Романов направио је последњи руски цар Николај II лично. Kао страствени фотограф, цар је водио рачуна о својим фотографијама пажљиво их слажући у бројне албуме и на тај начин оставио је будућим генерацијама могућност да ближе упознају ову трагично настрадалу породицу.

Руска православна црква прогласила је 2000. године породицу Романов за свеце, док су раније, 1981. године од стране РПЦ у изгнанству проглашени светим мученицима. Тела страдалих чланова царске породице сахрањена су 17. јула 1998. у Саборној цркви Светог Петра и Павла у Санкт Петербургу, тачно 80 година након што су им одузети животи.

Олга Николајевна у свом кревету














Ана Вирубова (десно) на плажи са младим надвојвоткињама Татјаном и Олгом. Након што је царска породица убијена, Ана, њихова блиска пријатељица, успела је да побегне из совјетске Русије са шест албума који садрже ове фотографије.


Царица Александра на броду Стандард, царској јахти која је служила породици за одмор и службена путовања. У позадини су њене младе ц́ерке, познате као руске надвојвоткиње, док их поздравља посада.



Пешачки мост у Спали, у Пољској. Током боравка царске породице у овом месту 1912. године царевиц́ Алексеј је пао док је скакао у чамац и зарадио модрицу на бутини, што је изазвало унутрашње крварење које је престолонаследника довело на руб смрти.

Цар Николај II у Спали позира са јеленом устрељеним непосредно пре здравствене кризе његовог сина. Сибирски мистик Распуц́ин, након што је царевићу помогао у чудесном опоравку од унутрашњег крварења, постао је близак повереник краљевске породице.


Цар Николај II (лево) поздравља шведског Kраља Густава на броду Стандард.




Пијер Гиљар, француски тутор, са својим ученицама – Олгом и Татјаном Романов. Гиљар је био још један од чланова пратње који се царској породици придружио у заточеништву. Након убиства породице, помогао је у истрази пре него што је побегао из Русије у којој је Владимир Лењин учвршћивао своју моћ. Умро је у Швајцарској 1962. године.


На броду Стандард. Један по један, морнари се забављају скачуући по простирци чије крајеве остали придржавају на палуби.

Татјана Романова на броду Стандард. Татјану је познаник описао као „поетско биц́е, увек жудно за идеалима, сањајући о великим пријатељствима која би могла бити њена.“


Царица Александра поред статуте са њеним ликом. Три године пре револуције 1917. године царица, иначе Немица по рођењу, постала је објекат сумње и презира, пошто се Русија борила против Немачке у погубном Првом светском рату.




Надвојвоткиње шетају палубом Стандарда. Живот на јахти био је опуштен и неформалан, са повременим флертовањем између морнара и надвојвоткиња.



Цар Николај II и његов син Алексеј, у заробљеништву, тестеришу дрво. Убијени су неколико месеци касније. Дневник једног високог совјетског лидера подсећа да је Владимир Лењин донео одлуку да Романови буду погубљени, након закључка „не би требало да оставимо (анти-бољшевичким снагама) живи амблем око кога би могли да се окупе, посебно у садашњим тешким околностима.“













