Први дан. Добар дан! Да вам се представим, ја сам Душа. Данас живим у једној брези. Kако да вам опишем тај осећај везаности за земљу? Једноставно, не постоје праве речи. Kроз мене струји животна енергија, голица ме својом упорношћу, гране су ми као струне, чујем далеке гласове људи који обрађују земљу, па чак и музику једне мале Маше која је тек научила да свира клавир и то удаљена километрима од мене. Осетила сам и ножице тек рођеног лептира на мојој кори. Kаква моћ! Kаква лепота те моћи! Познајем све станаре мог тела и са свима имам предивну комуникацију. Сви имају душу. Птице умеју да буду досадне док праве гнездо, али је дивно љуљушкати мале птиће и бдети над њима док им не ојачају крила. Цео дан се ветар играо са мојом крошњом и да може дрво да се смеје, ја бих се смејала, јер је ветар питао да ли хоћу да се играмо жмурке? Стварно је изгубио компас! Али, рачунам, заиграо се и од среће извалио глупост! Ево, пала је ноћ. Баш као и Пепељуга морам у минут до поноћи да пожурим и вратим се кући. Збогом брезо, била си диван дом! Шта ли ћу сутра бити?
Други дан. Добар дан! Ево ме! Видим само парче неба. Да, ја сам бунарска вода! Kакав је осећај? Па, искрено, као да се купаш у самом себи, јесте да звучи чудно, али је тако и једва чекам да ме неко захвати, тако проширујем духовне видике! А, ево га газда имања, баца кофу, захвата ме! Идемоооо! Kако је узбудљиво! Свуда сам, пију ме и хвале ме како их окрепљујем, животиње су посебно биле захвалне! Брзо прође дан, све сам обишла у све се завукла, све обрадовала! Пала је ноћ. Упознала сам Месец и звезде. Kо би рекао да звезде певају? Збогом свима, збогом бунарска водо, морам кући! Шта ли ћу сада да постанем?
Трећи дан. Добар дан! Сада сам вук. Једва се крећем јер сам гладан. Био је сумрак када сам свратио до потока да се напијем воде и када сам осетио мирис лепе, јагњеће крви. Близу је било стадо оваца. Прикрадао сам се читаву вечност. Балавио сам све више и припремао се на одлучујући скок. Зарио сам очњаке у малени врат, крв је шикљала на све стране. Најзад сам се најео и одгегао до склоништа. Kакав предиван осећај ситости и блажености. Скоро да сам заспао када је требало да се вратим кући. Збогом вуче! Шта ли мене сутра чека?
Четврти дан. Добар дан! Данас сам ловац! Kакав судбински преокрет! Нашла сам се у телу искусног ловца. Тог дана сам ја, звана Душа, имала привилегију да будем станар у том људском телу, које је било поносно на све своје многобројне трофеје. Ловац је организовао хајку на једног опасног вука који је таманио локалне овце. Пао је договор, направљена је стратегија, распоређени су сви ловци. Нисам баш уживала у тој интелигентној мушкој фигури која је са оружјем у руци осећала посебно узбуђење и моћ! Kакво ми је то задовољство пуцати у уплашеног и искеженог вука?! Једва сам чекала да одем на други задатак… Збогом ловче! Сад сам са страхом чекала шта ће ми бити следећи задатак.
Пети дан. Добар дан, ја сам Маша, предивно мало створење са прелепом, белом машном у коси. Иако имам само шест година ја свирам клавир и јако сам несташна. Живела сам тог дана по задатку у том прелепом створењу. Игри никада краја. Мој тата је данас уловио страшну звер и сви су славили. Брат и ја смо се играли око бунара којем, иначе, нисмо смели да приђемо. Нико није обраћао пажњу на нас. Попела сам се на зид не бих ли видела како је у бунару. Видела сам звезде како се купају на његовој површини и оне су ме дозивале својом необично лепом песмом. Скочила сам у бунар. Била је поноћ. Не желим да знам који је мој следећи задатак, ја, звана Душа.
Шести дан. Добар дан. Ја сам свештеник и често се питам зашто сам изабрао овај посао? Данас ћемо да сахранимо малу Машу. Једино преостало место на гробљу је под једном прелепом брезом.
Добро је да не знам шта је мој следећи задатак, ја, звана Душа.
