Са радосном тугом јављамо да се оснивач Православне хришћанске затворске службе, отац Двејн Педерсон, упокојио у Господу 20. јула 2022. године.
Бивши вођа покрета Исусових људи 1960-их и 1970-их, отац Двејн је служио мушкарцима и женама који су живели на улицама Холивуда, од којих су многи често били у затвору и излазили из њега.
Путовање оца Двејна ће га на крају довести до Православне Цркве, где је рукоположен за свештеника 1991.
Наставио је да посећује затворе и на крају је почео да шаље своје новине, Православно хришћанско путовање у затворе којима је представио Православље многим затвореницима. Затвореници који су осуђени на смртну казну или доживотни затвор имали су посебно место у његовом срцу, јер је отац Двејн тежио да буде пријатељ и очинска фигура онима који су заиста били заборављени и сами.
Митрополит Филип је 1993. године затражио од оца Двејна да оснује националну затворску службу у оквиру Антиохијске православне хришћанске архиепископије Северне Америке, којом је руководио више од једне деценије. Године 2005. ова служба је прихваћена као свеправославна агенција под СКОБА и преименована у Православна хришћанска затворска служба (ОЦПМ).
Када је 2010. године основан Архијерејски савет, ОЦПМ је постала агенција Савета. Чак и након што је поднео оставку на мјесто директора ОЦПМ-а, отац Двејн је наставио да ради у накнадној нези и кореспонденцији све док недавне здравствене невоље нису довеле до тога да се потпуно повуче.
Године 2012, оцу Двејну је уручена награда Матеј 25:36 за животно дело у затворској служби, а његов оснивачки утицај је и даље од суштинског значаја за тренутни рад ОЦПМ-а.
Много, много мушкараца и жена у затвору или на улици је дирнуо отац Двејн. Понекад се каже да се родитељ најбоље познаје по делима његове или њене деце. Отац Двејн није имао ниједно биолошко дете, па су његова деца постали мноштво људи које је служио на улици и у затвору, које је од миља звао својим „синовима“. Многи од ових људи су били заборављени, без земаљске породице која би их волела, виђени као отпад нашег друштва.
Али отац Двејн је тражио ове људе и извлачио их. Волео их је, не само кроз своје речи, већ кроз своја дела, градећи са њима односе који су трајали много година. Показао им је да су вредни и да их Бог цени.
„Синови“ оца Двејна су од тада отишли у многим правцима: неки имају породице и живе прилично нормалним животом, док ће неки умрети у затвору или ће се и даље борити са својим личним демонима.
Један од „синова“ оца Двејна сада ради за ОЦПМ, настављајући његово наслеђе. Заједничко за све ове људе је да су у одређеној мери искусили љубав нашег Небеског Оца кроз љубав свог усвојеног земаљског оца, оца Двејна, који је учинио све што је могао да буде са њима.
Нека му је вечна памјат!
ИЗВОР: www.theOCPM.org
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено:22.07.2022.
