Према грчкој митологији, Филипи су били град у којем е Аполон убио велику змију Питон на Делфима. Према некиммитолошким предањима Питон је био детебогиње Гее (Земља) која је имала светише у Делфима, које је било повезано са тамошњим пророчиштем. Због Аполонове победе старији храм посвећен Геи, сада је замењен Аполоновим храмом. Током периода дужег од миленијума Аполон је сматран заштитником тамошњег пророчишта и сматрало се да тамошња пророчица Питија говори надахнута његовим духом пррокујући бројним ходочасницима који су посећвали ову локацију.
Има оникоји су изненађени да у библијским одељцима постоји веза са Питоном из грчке митологија. Према Дап 16:16–24, св.ап. Павла је дочекала робиња са „пророчким духом“ која је била способно да објави будућност. Џон Бирон (John Byron) истраживао је овај одељак у својој колумни Павле, Питон, робиња и трговина људима (Paul, the Python Gril, and Human Trafficing).
Сцена сусрета Павла и робиње у Дап 16 смештена је у Филипе. Апостол се супроставља неименованој робињи и из ње истерује пророчки (Питонов) дух. Овај поступак ју је лишио њене пророчке способности, што је изазвало противљење њених господара против апостола и његовог пратиоца, Силе због чега су они затичени. Писмо сведочи:
16А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима. 17Ова пође за Павлом и нама, и викаше говорећи: ови људи су слуге Бога Највишега, који јављају нама пут спасења. 18И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час. 19А кад видеша њени господари да изађе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар кнезовима. 20И довевши их војводама, рекоше: ови су људи Јевреји, и муте понашем граду, 21и проповедају обичаје које нама не ваља примати и творити, јер смо Римљани.22И слеже се народ на њих, и војводе им поцепаше хаљине, и заповедише да их ишибају.23И пошто их избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува. 24Примивши такву заповест, он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе. (Дап 16)
Према нашем (и енглеском) преводу у нартиву се користи израз дух прорицња, али у грчком налазимо дух питона чиме се њено прорицање повеуј саПитном из грчк митологијом и делфијским пррочиштем.
Дап 16:16–24 одишу насиљем и екслоатаијом. Бирон наглшава да се робиња не назива именом, већ се означава у складу са својим пророчким даром.
Није нам дато њено име, јер она је била само робиња-порочица. Ово није необично, пошто робови нису сматрани пуним људским бићима и често су губили достојанство имена. У антици робови су били идентификовани по њиховим ропским именима и племенском пореклу. Безименост ове робиње је у сврси наглашавањањене пророчке способности. Можда је она била позната као питон-девојка, пшто њеним клијентима није било значајно њено име већ њен необичан дар.
Њена корисност се огледала у њеној пророчкој способности. После Павловог одузимања „духа питоновог, описује се гнев оних који су тиме лишени новчаног добитка. Бирон сугрише да су власници робиње можда почели да је експлоатишу и на други начин, те успоставља везу између овог новозаветног наратива и савременог ропства.
Робиња није у другачијем положају д оих који су ухваћени у замку савремене трговине робљем у којем се жртве експлоатишу често употребом њиховог тела. Нема имена, нема личног идентитета. Слично питон-девојци у Филипима,ни су мање од људи – они доносе зараду ониа који су их купили, бивају продати и размењивани.
Ови узнемирујући детаљи присутни у новозаветном одељку могу да нам помогну да будемо опрезни данас. Бирон закључује да мада ми не знамо шта се догодило са питон-девојском, њена приповест може да нас побуди на помоћ другима који су такође експлоатисани.
Извор: Biblical Archaeology Society
