Сваке године пред празник над празницима , се у нашем народу води расправа да ли је правилно рећи Ускрс или Васкрс. Заправо је исправно и једно, и друго – и Васкрс, и Ускрс.
Језик се мењао, и мења се и даље. Тако су све до 19. века учени Срби говорили „востати“ (јер је тако у црквенословенском, односно у славјаносербском, који је настао од њега – зато је Доситеј и написао песму „Востани, Сербие“), а данас се каже искључиво „устати“, јер је то народни облик.
Код нас је Црква очувала реч „Васкрс“, јер долази из црквенословенског, нашег богослужбеног језика, али је прихватила и реч „Ускрс“, јер долази из народног српског језика. Код нас се у кући увек говорило Ускрс. Они који своје религиозно осећање темеље искључиво на основу ових небитних ствари ,треба довести у храм на литургију, да се причесте. Литургија и света тајна Причешћа доводи човека у духовну нормалу. Или како би млади рекли „враћа на фабричка подешавања“. Тако духовно унормаљени схватиће да није суштина у говору ,нити у једној речи,већ је једино Христос суштина живота сваког Православног хришћанина.
И још један апел тим „великим браниоцима Православља“, један савет. Боље да водимо рачуна о томе што нам деца не знају матерњи језик, већ користе туђице из енглеског и осталих светских језика. Жалосна чињеница је да у Србији 80% људи не пише нити користи ћирилицу. А болна нам је тачка Ускрс, јер Боже мој ко каже Ускрс а не Васкрс, папски је изасланик и римокатолички плаћеник. Опет Вас молим да се оканемо форме и окренемо суштини – Христу.
Христос Васкрсе и срећни Ускршњи празници!
