У име Оца и Сина и Светога Духа.
Господ је пре више од двадесет векова својим ученицима и апостолима рекао: „Чувајте се квасца фарисејског и садукејског“, а то важи и за нас данас. Квасац фарисејски и садукејски јесте лицемерје. Лицемерје је духовна болест код које привидно желимо да испунимо вољу Божију, да творимо дела Божија, да живимо у складу с његовом светом вољом, с његовим законом, његовим заповестима, привидно иштемо да сазнамо, разумемо и доживимо дубину речи Божијих, а у ствари нас то нимало суштински не занима, него нас занима само извлачење одређене користи од свега тога. Тако су и фарисеји и садукеји – јеврејске верске групације чија је званична намера била да дубље и интензивније живе верским животом – дошли да провоцирају онога о коме говори целокупна њихова вера. Претварали су се да он није тај који јесте, привидно не умејући да прочитају знаке времена, то да се испуњавају пророштва пророка, заповести Божије и благослов Господа, који је још прамајци Еви, када ју је прогнао са Адамом, нашим праоцем, рекао да ће она родити дете које ће стати на главу духовне змије и здробити је. И сви су пророци говорили о томе да ће доћи цар Израиљев, благословени који долази у име Господње, Месија, Патник и Искупитељ и да ће он преокренути ток светске историје.
Стари Завет је Бог склопио с Мојсијем на гори давши Јеврејима заповести. Али нису заповести срце и суштина Старога Завета. Суштина и срце Старога Завета јесте управо та вест, благовест о томе да ће се појавити Спаситељ. Све се то испуњава у Христовој личности, а фарисеји и садукеји, они који се интензивно баве верским животом, морали су знати да је он тај, морали су га препознати. Они су знали да читају скривене знаке атмосферског времена, а тада одједном нису умели да читају знаке времена, нису видели да он долази – да слепи гледају, да хроми ходају, да мртви устају, да се губавци лече, да се чују речи које се никада раније нису чуле, да су то речи вечнога живота. Они, слепци духовни – чије је срце ослепело на првом месту, па онда вид умни и физички – тражили су од њега знаке, хтели су чуда. Господ каже: „Неће вам се дати чудо осим знака Јоне пророка.“ А знак Јоне пророка био је тај да га је кит, морска неман, прогутао и да га је после избацио, а то симболички представља Христову сахрану и Васкрсење. Знак Јоне пророка, у ствари, говори о томе да ће Господ бити убијен, покопан и да ће у трећи дан устати из мртвих. Знак Јоне пророка и нама се данас даје. Када ми без лицемерја фарисејског и садукејског, али по слабости своје вере, хоћемо да видимо да је Христос заиста Бог, онда тражимо чуда у свом животу и око себе. На пример, кажемо: „Када би Господ исушио ове поплаве или када би неко такво велико чудо учинио, ми бисмо веровали.“ Али се нама таква чуда не дају, него нам се даје знак Јоне пророка. Где је знак Јоне пророка у нашем животу? Међу нама тренутно стоје они који су живели у греху, који су живели далеко од Бога, који су живели у потпуном богозабораву. То је било њихово живљење у гробу. Иако су стајали на земљи, они су били под земљом. Духовно су били у смрти и у гробу, а онда су се покајали, променили своје животе и устали из тог гроба, изашли су на светлост правде, истине, вере и добрих дела. Сви ми и даље грешимо, али се кајемо јер знамо да је то грех и решили смо да живимо у складу с вољом Божијом. Сви такви међу нама и ми сами као такви, васкрсли из гробова греха, јесмо знаци Јоне пророка и онај који хоће да види да је Христос Бог Спаситељ – нека гледа у нас. Ми који смо били слепи – гледамо; ми који смо били глуви – чујемо; ми који смо били мртви – живимо. Нека би Господ отворио очи свима нама и онима око нас који то не виде да и они виде и да прославе велико Име Божије – Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и у векове векова. Амин.
Професор Владимир Вукашиновић
