Патријарх српски Порфирије оценио је да решење према коме веронаука формално више није школски предмет, него наставни програм у школама у Србији, није одрживо чак ни на краћи рок.
„Ми статус тог предмета видимо другачије. Веронаука је предмет који има формативни утицај на ученике. Учи их вредностима, духовној вертикали, људским правима и слободама, поштовању себе и поштовању другог и другачијег, грађанским вредностима“, рекао је патријарх српски, отварајући међународни експертски панел о 20 година од враћања верске наставе у школе у Србији.
Патријарх Порфирије је критиковао и то што је у распореду часова верска настава стављена као пречас, осми час и слично, а имао је примедбе и на упутства о подизању цензуса на 30 ђака за формирање група. Он је навео да је став Српске православне цркве да је једино праведно, недискриминаторско и демократично решење садржано у првој уредби из 2001. године, којом је изричито било прописано да не постоји никакав цензус, пренео је црквени Радио „Слово љубве“.
Патријарх Порфирије је посебно истакао да је не мање важно решавање статуса предавача, односно вероучитеља, те нагласио да је потребно запослити вероучитеље на неодређено време и истовремено омогућити црквама и верским заједницама које их делегирају да неометано врше брижан надзор над вероучитељима.
„Треба да врше надзор над вероучитељима, како над личним примером који вероучитељи дају ђацима, тако и над садржином наставе коју предају“, рекао је патријарх српски, указујући на основне проблеме који постоје и данас, 20 година од увођења верске наставе у школе.
Он је додао да код православних и римокатолика настава о вери мора бити под надзором цркве, односно да и вероучитељи морају бити под надзором цркве.
„Цркви се, стога, мора обезбедити начин да ако, не дај Боже, дође до неког проблема, то своје право, у најбољем интересу ђака који похађају веронауку, манифестује и кроз повлачење дозволе или лиценце за рад онима који више не предају свештену науку цркве у складу са њеном вером“, каже патријарх Порфирије.
Он је додао да је уверен да и друге верске заједнице начелно деле овакав став.
Скуп на Православном богословском факултету у Београду, који су организовали Архиепископија београдско-карловачка, Одбор за верску наставу и Православни богословски факултет, осим патријарха Порфирија, отворио је и министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Бранко Ружић.
Поздравну реч је изнео и декан Православног богословског факултета протојереј Зоран Ранковић, као и представници цркава и верских заједница у Србији – Бискупске конференције Светог Kирила и Методија, Исламске заједнице Србије, Мешихата Исламске заједнице у Србији, бискупи, представници Словачке евангеличке цркве, Реформатске хришћанске цркве, Јеврејске заједнице.
На скупу су учествовали еминентни стручњаци из Немачке, Италије, Грчке и Србије.
Н1
