У Старом Завету праведни Јов каже да човек не би био без греха, чак, и ако би на овој земљи проживео само један једини дан: згрешио би или делом или речју, или мишљу. Човек је немоћно биће, несавршено, грешно. Ми смо несавршени и склони греху, а кад се огреховимо у тој мери да више ни не знамо да смо грешни, онда је грех, како кажу Оци Цркве, постао наша „друга природа“.
Грешке, преступи, греси се временом накупљају у нашој души, у којој остају скривени, али дејствујући. Они се таложе мало по мало, па ми то и не запажамо, нити размишљамо о њима. Живимо уредним спољашњим животом: перемо, намирисавамо и украшавамо споља своје тело, а таложимо прљавштину греха на души. Међутим, осим спољашњег видљивог света постоји и унутарњи невидљиви свет, скривени свет душе, те је, осим одржавања хигијене тела, потребно и одржавање хигијене душе. За прво морамо, за друго ни мало.
Једном сам због мноштва послушања и послова, два -три дана заборавио да почистим келију. И кад сам кад сам се четврти дан поподне вратио у њу, запахнуо ме је задах од накупљене нечистоће. Такав је и још гори смрад греха и смрти који се шири из наше огреховљене душе. и ништа не вреди што се туширамо три пута дневно и што се купамо у дезодорансима и парфемима: наша душа смрди, а то значи да наша душа смрди пред Богом и Царством Божијим!
Заиста, тешко нама ако годинама не чистимо духовну прљавштину из наших душа покајањем! Јер души таквог човека је као септичка јама пуна смртоносног смрада тајних и јавних грехова, скривених преступа, помисли, ужасних стања, за које не зна нико осим тебе и Бога.
Из књиге – Мој живот у свету без Христа
